Стармали

,, СТАРЛАЛИ" БРО.Ј 8. ЗА 1878.

Сирота млада изгледала је доста невесело. Она Бабину молбу одбије, наводећи да га од свога мужа не сме примити, пошто јој је глава мила, јер муж је њен, вели, пијаница и хула, туче ме и пребија здраву и праву, а шта би наопако радио, да те овде ноћу затече, наолако си и теби и мени. Жена настави даље : пре, вели, три године дана тако затече код мене господина Стеву, али на јасном дану; овај ишао по селу. неког андрака прошкрибирао, а он на то трупи у кућу те одма мени триста, а господину Стеви богме и хиљаду вера. Ја скочим на једну страну а госп. Стева на другу. Богме одоше му и прокотуле у ноток, ја сам сретно угекла, али г. Стеву тако је неким фордитовом одалачио, да сам мислила и он ће љоснути за прокотулима а поток. Тек сутра дан једва покупише кишбирови и.з потока писма и артије. Него кажем ти, брате, бежи одавде што нре, јер тек што није лошао. а бог би дао да врат сломије и Дунав замути. Баба је домаћиду слушао, али су му очи сгајале на кокошци, а у који нар помисли, како би било кад би ја ту кохошку из кастроле зграбио : на да се тек онда бежи ! а домаћин, надеран на сву меру загрми у авлију. Жена пребледи; а Баба ни куд ни камо, него и опет у неко несретно буре које је стајало у кући за вратима, — скочи и шчућури се у њему, ногне главу, па сад како му бог да. (Продужиће се.) Уздисаји силни нису -баш умилни, (Корикатура кулминације дбубави.) Ах! (IX! душо! срце ми — ох! Боже! Ах! без тебе -— ах! — бити не може Хај' када ме — ох! -Мрпремила глаш Цј| Ех! онда ми — ох! — срцу — аох — жића даш Ух! не прав' ми — ах! — муку —

Шта девојке певају, Од дванаесте до четрнаеете године : „ Т и п л авиш зоро златна"; од петнаесте до шеснаесте „ С е р ц е м и б о д у ј е, ј а н е з н а м ш т о м у ј е"; од осамнаесте до двадесете : „ И л м е љ у б и, и л м е с е окани"; од двадесете до двадесет друге: „Терај кера кад си започела"; од двадесет треће до четврте: „И опет једна годпна, и опет један рок"; од двадесет пете до двадесет осме: „Ала пуца с р ц е у м е н и к а, ш т о м и м о ј а н е д о љ а з и д ик а "; од двадесет осме до тридесете: .„Се-е-дилас ам, че-е-када сам девет годин' дана.од тридесет прве до пете: „Риналдини гдје да т нађ е м ?" од тридесет пете до четрдесете: „Ах, прест ан: те невине, окол' мене птичице"; од четрдесете до четрдесет пете: „Охкакото ? 3аш т о то?" од четрдесет пете до педесете : „Бацала Тода јабуку"; од педесете до педесет пете: „Волелисе д в о ј е с т а р и"; од педесет пете до шездесете: „ С т а р а б а б а и т а р а б а, с а к а ј т о ! " Аб. И 3 ј а В а, Да не би тко у Срему може бити иомислио да ј мп хрватски ђаци нисмо прави коренитн Хрвати сљеДУЈУ ев0 наиш власторучни потписи: Звонимир Јамертал с. р. Вјекослав ГГехфогел с. р. Жирослав Фрисфогел с. р. Ватроелав Штирбфогел с. р. Овај у име остали Хауптфогела и Умфогвла.

Хај! дај ми - ој!

руку

хај!

Ал' — ох! — брзо само Ух! ево ми иде крај Брже — већ сам — хеј! рано —

Ах! — ех! — их!

ох!

ух! —г издано ! В. М Јовановић.

Богме, то не може свако. Уча Н. вапио се мало ракије, па седећи у крчми сам за својим столом, загледао се у празан „фићок". У то уђе у крчму п. II. који је радо учу задиркивао, па ни пет ни девет већ запита учу гласно: — Учо, кажи мп шта сад мислиш? Уча се расрди па му дурљиво одговори да не мисли нигата. — Хахаха! насмеја се п. II. - како то може бити да човек ншпта не мисли! — Трн ти под нос! обрецну се увређени уча. Зар сам ја такав магарац као ти. Ја могу, ако хоћеш по сата ништа да немислим. Саопгатпо Башахидац.

П р о г р а м, 0 ономе шта је све потписани „сремским хрватима" израдити хтео на сабору. — али га ипак не изабраше. I. Закон којим се играње фарбла и другог хазардног картања забрањуЈе, има се укинути. II. Жене шизматикера и девојчице исиод четрнајст годпна неуживају више особиту заштиту казненог закона. (Прошло је доба привилегија). III. Менице (вексле) ако се у згодно време прогутају и добро сваре губе пред судом сваку ваљаност. IV. II по највишем суду под оптужбу стављени злочинац може одборником и послаником изабран бити само ако чиновнике и шизматике по новинама вешто погрђивати уме. V. Једна особа може и преко двадесет масни тугорства без рачуна обављати само ако сме носити реверенду. VI. Жупници имаду се сматрати као природни фишкали пародни и уживају у погледу дотичне заслуге своје право наполичара. Ивша Куколелековић.