Стармали

јУРЕЋУЈЕ Џ .ј. ^ОВАНОВИ-В. главни сараднпк: А б у к а 3 е м. Прашина, Соба мала, а кроз прозор Косо пада светла зрака, Па се виде ситни прашци, Бела стаза посред мрака. По то.ј стази, по тој реци Сићуш-прашци плове сиви, Г.уркају се, комешају, Витлају се као живи. Отим прашком, тим сићушком Очи с 1 моје р а д о море, Понајрађе кад таштине Хоће да ме смешним створе. Комешај се, ситнадијо За тренутак обасјана, Огледало нашег жића, Верна^ слико наших дана! II ти можда иматн жеља, Неких жеља, нека нада; II ти можда имаш срца, II то срце можда страда. II ти можда љубпш, мрзшп, Тражиш борбом опште среће: И ти можда држиш да се Око тебе свет окреће. Ох како је све то мадо, Што по зраку овом хити ! Ох како је све сићушно, Све тренутно, — п ја и ти!

ГОДИНА ПРВА У ј^ОВОМЕ 10. Октобра 1878.

2 ШТАМПАРИЈА р., ЈГаЈЕВИ ^ КА Излазав: и цену" ВИДИ ИА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Прах је десно, прах је лево, Само што се уме скрнти; Прах — све, што је досад било, Прах — све, што ће одсад бити. Осграг', напред, п р а х о м с' зове Међа ове журбе пуке: Ил помен' о пра д е д о в е, Ид помено праунуке. Таке мисли мени буди Кад ми зрачак који сине ; И њима се умем спасти Од сујете, од таштиие. Ј. Ј.

Каквих нема (т, ј, управо каквих има) тврдица, Био је један, који је у тестаменту све евоје покретно и непокретно имањс оставио — самом себи. Један мољаше Бога, да одмах по божићу умре, да не дотека пову годину, кад се бакшиши дају.

Један је био, који у писању никада није метао тачке и запете, само да уштеди мастила.

Један је, кад су му доктори казали да ће .скоро умрзти, скочио уДунав, само да заштеди погребне трошкове.

Један се досетио, па је чорбу јео виљушком, само да му дуже траје. Један је жалио псето хранити, зато је сву ноћ сам 1 око куће лајао.