Стармали
Ј/ ретзује Џ.ј. ^ованови^ е. ГОДИНА ПРВх1 Ј ^здаје штампарија Ј^, ЈТ ајевића главни сагадшж : ^ ј^ОВОЈЛЕ рАДУ И злазак и цену АБУКАЗЕМ. 25. Октобра 1878. види нл завршетку листл.
М и ц е р и н,
(Од Л пнга)
Млад Мицерин, краљ мисирски
Богови те мрзе зато
Поштов'о је свале право,
Што од трња правиш цвет;
Владао је благо, мудро,
Што си дрзн'о, смртни сине,
Сиротињу ј' заштићав'о.
Ти да срећиш овај свет!
Скидао је робљу ланце,
Олакшав'о свачи јад, —
Што утиреш сузе горке,
Никад Мисир није био
Љуту казну виших сила;
Тако сретан као тад.
Што је твоја блага рјука
Ал узалуд добра воља
Осуђеним мелем била;
Што подижеш парод, који
Кад проклетство неко стиже:
Нскушава виша моћ;
Грозна болест народ мори,
Што си диг'о сјајну лучу
Сва се гробља напунише.
Да разгониш црну поћ!"
Стока пада и скапава, —
.
Ватра, — вода, — боже мој !
„Тако-ли је!" краљ загрме
Њиву, коју вода штеди
„Те су речи иретња сама! —
Скававаца глође рој.
Ал баш ако пише тако
Доскочићу тим књигама!
Брижан краљу к себи зове"
Двогубом ћу снагом радит',
Свештенике, велећ' њима:
Од ноћи ћу правит' дан . . .
„Шта то бипа, синци неба,
Нек су само седам лета, —
Зар сам мрзак боговима !
Удвојити ја их знам !
Пал'те жртве! Запитајте
Оракула ваших сјај!
Удвојићу, — удесетит'
Што нас небо тако бије? —
Мушким радом моје жиће ;
Кад ће томе бити крај ?"
Ја ћу сејат' оберучке
Да благодет боље ниче.
Свештеници књиге чате :
А нод штитом добра смера
„Ти ћеш живет', краљу часни,
Не плаши ме муња сев, —
Јоште са.мо седам лета,
(1 благословом мога рода
Седам лета, ал ужаспих!
Сусретаћу божји гњев !"
Ј.