Стармали

„стлрмали" број 10. за 1878.

Шетња по Новом Саду. IX. Кад човек хода по блату, па се излспа до колена, онда се обично вели: „Излопао се, као да је вијао бпкове!" Из овога сљедује, да бикови радо бегају по крајевима, где има много блата. Ово ће бити без сумње узрок и томе, што је ономад у недељу онај поплашени бик бегао баш преко пијаце новосадске. Познате су нашем свету несретие последице, које су проистекле отуда и ми нећемо о њима на овоме месту да говоримо, јер су и сувише жалосне, само ћемо овом приликом да питамо нашу власт ово : Стоји ли то, да не само бикови, него да и краве и волови ^имају рогове и јак врат? Стоји ли даље и то, да се и крава и во тако исто могу поплашити и чудеса починити, као и бик? Ако стоји, онда питамо даље: За што се допушта, да се краве из поља чопорима враћају кући баш најживљим у л и ц а м а (футошка и чивутска) и пијацом, као што то бива код нас сваки дан пред вече? Зашто их не терају поред алмузлинове куће, па оиамо баром и уопште око вароши до најближе улице, којом већ која има да иде кући?! А да се крава или во иа пијаци лако може поплашити и шећуће се људе, жене и децу напасти о томе је и сувише постарано: Ту вам се ваљају бурад; ту су вам грдни сандуцн пред дућанима; ту веју велике мараме пред дућанским вратима; ту вам је редакција „Турског народа"; ту се пече кестење, те из црног саџака лиже пламен и дим се диж ; ту вам деца пуштају змајеве; ту су вам разапете шатре, асурама покривене, које ветар лако може да дигне и пред краву понесе; ту вам се шећу даме с дугачким „шлеповима", перјем на глави и туникама. од којих се лако краве и волови поплашити могу. Па зар се не може отуд бог зна каква несрећа изродити ? Ал да се манемо бикова (с њима се није ш алити!), те да пређемо на питомије ствари. Нема ништа лепше ни красније на овоме беломе свету. него седити мирно при овој новембарској хладноћи у топлој соби натенане и безбрижно, н штудирати само о мириим и питомим стварима. Али ах! Први новембар је дан онште с е о б е , те нема вам ту мирна живота! Еуд год шећеш улицама, видиш сама кола воловска и коњска натоварена креветима, канабетима, столицама, клупама, сламњачама, столовима, децом и свакојаком другом багажијом. Ту вам се на столицама поге покрхају, огледала поразбијају, политуре се изобијају и одеру, деца окашљаве, јастуци добију флеке а газдарице ревматизам, и тако сви, који се селе, извуку добру кирију, „хаусхери" пак увуку кирију. Право вели пословица : „ Ко се сели, тај се не весели!" А шта бива тек кад се уђе у нов стан. Ту вам изгледа сад као, боже прости, на „тандлмарку" ! Цела собамирише на фарбу и „фирнајс", зидови пуни црвених флека од поубијаних стеница, патос ишаран прљама од просутог мастила, прозори разкламићени звече по такту, како ветар дува. браве покварене, кључеви п о г у б љ е н и, мишеви и с опроштењем пацови нису п о г у б љ е н и , него ноћу у мраку корболују испод п а-

т о с а, са врло живим п а т о с о м ; гредица испуцана и познаје се на зиду, да соба прокисава, цигље у кујни крезубаве, у стражњим собама патос раван као корито, „хаусхер" већ почиње грдити нову партају, фуруне неолепљене и између појединих каљева зјапе пукотине као јендеци у јовановском и ајмашком крају ; у „шпајзу" гомила ђубрета, разбијених стакала, просутог плеснивог укуваног воћа, старих издераних чизама и папуча, љусака од јаја, лањских киселих краставаца и паприка и цркнута мачка; на тавану стари трули сандуци од лојаних свећа, разбијене масне и гараве шерпење, крњн лонци са окорелим ћирисом, око оџака висе евењке без грожђа и прљави обојпи; авлија пуна блата и ћ \ меза, комора за дрва изгледа као тавница Барбаре Убрик, — — и у тај н о в и (нечуј вило!) стан кад се партаја усели, онда се држи за сретну и обично не може да се нахвали, како јој је у новом стану удобније и лепше и закључи у себи, да се (до прве прилике) одатле неће селити, осим ако би јој пасирао малер, да купи сопствену кућу, а „хаусхер" се одмах да у штудирање, да ли одмах другога кварта да повиси кирију или ће чекати, да прође година. Из овога целога готово рећи сљедује, да је боље бити „хаусхер", него вечити кирајџија. А мп и опег велимо: Ко се сели, Тај се не весели! Аб.

Оремачка хвала, Говорили Сремцу да у Срему ништа ваљанога нема а он на то одговорн : „Е мој баћо, та Срем ти је прави рај ту ти има што год ти срце зажели, ако си вредан ено ти Р а д и н ц е а ако ниси ено ти Н е радин, ако си ђак ено ти Пазово, ако си војник ено ти Касарна, ако једеш слано ено ти Сланкамен а оћеш ли уз то и хладно вино ено ти Л е динце, напометку ако си тако тврдоглав да ми ни сад не верујеш а оно ено ти Каменица па удри главу о камен па ако ти ни то не помаже, а оно ће за цело Б у к о в а ц, па онда иди те се фали да је на другом месту боље." К. К.

Оа вежбања, Официр „Шта мислиш ти Туцаковићу када видиш да ти се барјак у пољу впје." Туцак. „Ја ко држим госиодине да онда ветар дува. К К.

Из школе, < V — .> читељ. „ Би знате да се светлост пре но што дође до нас прелама кроз слојеве ваздуха; кажи ми ти Николићу бива ли то исто и у води?" — Николић: у води то не бива јер светлост чим дође у воду а она се — угаси. К. К.