Стармали

131

Морао сам дакле са сваком мадо на само провести да се боље упознамо. Ујна ми је била т-у на руци. Једно послеподне саму Љубицу затечем дома. Никад ми тако лепа није изгледала; очи коса. руке, уста, глава, све је то сад нешто анђеоски. У тај пар сам тако очаран био, да ни једне поштене речи нисам знао прословити, гледао сам је као теле шарена врата, и наједаред као помаман прућим се пред њу, исповедајући најватренију љубав До душе и она се збунила, у први мах пребледи. после поцрвени, а напослетку сва јој се радост у две сузе прели. Ох Боже, кад на то помислим и сад ми срце задркће, почне као гвоздени калапач ребра ми тући, мислим пуће од милине. Она мене воли а ја њу љубим, ох красоте, ох дивоте. Већ смо се и загрлили, већ смо се и пољубили, ствар је дакле као што видите свршена. Милицу нећу ни погледати, моја је Љубица, ја сам избрао, тако мора бити. Сутра дан опет ево ме. Ал данас је све наонако место Љубице ту је Милица, светла као сунце, румена као ружа; лепша него богиња лепоте. Нисам је се могао доста нагледати; и она ме је гледала, ако не онако као шго се обично гледа него некако жмиркајући, све некако вабећи; а ја не могу шта хилом, бацим јој се пред ноге онако распаљен и ватром обешењачки очију. 4л и јесу те црне очи враголасте, једним погледом те тако опчине, да ни хиљаду молитава снаш Мандини не може те спасти од грозне заразе. Тај поглед је и мене тако збунио, да сам једва промуцо две слатке речи „Љубим теМилица ми одговори то исго. — Што ? ! ти мене волеш Милице ! — Да љуби.м те као свој живот. — Хоћеш бити моЈа'? — На веки. Иомислите само колика је то радост била за моје срце ону коју ја као цео свет љубим. она ће бити моја да јест, Милица је моја не траба ми Љубица. Ја сам на чисто. Сутра просим Милицу. Дође и сутрашњи кобан дан. Ја сам већ код ујне на дивану у среди између Милице и Љубице. Ох ала ми је срце онда куцало. ал ми је душа дрктала, ал ми је памет ! стрепила, тролетница мислиш да ме тресе. Раме нуз раме а с десне и с друге стране, а ваља говорити. Ух сачувај ме Боже у таки шкрип - доћи, никад више на поље, ко Бог да би заглавио. Ни сам не знам од куд да почнем, а почети се мора ма било с' краја; претставите само ту муку и јед. . Милица и Љубица једнако ме гуркаше, тако су већ нестрпљиве, ал женске су па нек им је просто ; оне јадне и не знађаху како је мени. Напослетку окуражим се шта било да било, говорићу па ма одма умро. — Драга ујна, почнем, ви ме познајете, знате ко сам и шта сам, а могли сте се уверити какви сам. Услед тога одважио сам се одважио сам се да, одважио сам се — ' „Стармали" излази 10. и 25. дана у сваком мееецу. Годпшња је цена 4 Фор. За Туни, Јули, Авгуот и Сеитембар 1 ф . 34 новч. — а до краја ове године 2 ф . 34 новч. За Србију: Годишње 10 динарп, на четири месеца 18 гроша, а до краја ове године 31 грош чаршијски.

— „Слободно". Шапне Милица — „Даље, даље". Шапне Љубица. — Даље синко, да чујем, шта си застао ? — Почем сам се одважио, то то. . . дакле хоћу и да и да започнем. — „Смело", чујем с леве стране. — „Не плаши се," чујем с' десне. — Шта хоћеш синко да започнеш ? — Хоћу да се почнем женити. — „Тако, тако," — десна — „Даље, даље" — с лева — Па лепо дете моје, лено. — Јест. . . јест, хоћу да се женим женим, у тој намери дођох до. . . . до вас. Овде ме је сад већ врућ и ладан зној пробио. — Јово, Јово, помислим у себи, у какве си ти ните допао, та то је прави пургаторијум. А међутим Милица и Љубица свесу ми се примицале свака се смеши, свака ме враголасто погледа. — Та дед да чујем даље, оиомене ме нестрпљива УЈна. Сад, сад Боже, сад помози. Дрктао сам као нрут, зидови су ми се окретали као да чардаш играју, ујну сам „дупло 1- видио, паклена врућина ме је подуватала, а зној је цурио као да га ко с каблом лије. Између ове две девојке ваздух је тако загушљив да се човек удави. — Хоћу да се же же женим, и ја . . . . ја сам овде .... овде нашао свој свој да, свој иде. . . . идејал. — А ко је тај ? „Говори/ чујем с леве стране. ,,Реци ' чујем с десне. — Ко Ко ко је. — Да, да ко је. — Ви . . ! . Тек што сам то изустио, ал ти се брате са свију трана заори: „напо.^е безобразниче, бесрамниче, лажо, варалицо, ниткове, уљо, обешењаче, ома напоље" А ја богме нисам се дао дуго ни молити, већ брже боље сели, јер „блажени измицајушчи јако ти утекоша." Из овога нек је на равноученије свима ђувегијама да никад не иду на две једнаке, већ на једну ал једру, тако сам и ја радио па имам хвала Богу ваљану жену и још петоро деце, а и новаца па и земље не фали. -ј- С. Јовановић. Одговори, Г. ђођи Бад. у Т. . . . Молимо, да нам ношљете вашу ФотограФију ; кад уиотребимо, вратићемо Вам. - Г. дру Пери Ст у Надежди. — Ваше ,,жеље" доћи ће у кошар.— Г. ћири Баби . . . у каћеком риту. — Мораћете набавити још који 61аз. — Г. Нико .... Иа каква средства да уиотребите, инак ће бити „Тител о ћ п е МИ1е1". — Н. у Шајкашкој. — Оиамо је сада бугарски устанак, а код вас је 6 у г е р с к и. Као што није иомогао берлински конгрес, тако неће ип њима жабаљска конференција. Пиема и све шло ее . иче уредииштва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огљановића у Новоме Саду. Предилату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. (Хеива^и.) Цена је огласима б новч. од једне врсте.

Р®- Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.