Стармали

Еопајте раку, — на горку тугу! Ал журите се, — копајте другу! Ил зар си, Орбе, већем претрно ОблачуК' рухо црно на црно ; Зидајућ" гробље све кам по кам! Јауци двојни из једног дома: Јер сад већ бију све по два грома У српски храм. Љубиша оде, дично нам име, Љубиша оде, ЈакшиЈх за њиме! Овака туга, та се не лечи, Оваки боли немају речи, Само нам лице хладни и бледи,

Ј/ ређује јЗ.ј!. јовановит г.таени сарадник: АБУКАЗЕМ.

А крвца наша к'о да се леди, Жиле се коче, дисање таје ? Рука на срцу притисла ваје, Тако стојимо врх оба гроба ( Опо меник грозан, бол га је свео: Окамио се вас народ цео,

Камене усне све већма бледе, Камене очи у небо гледе, Камене сузе као да траже Има-ли бога, који помаже, Ал не види га камени јад, Камена вера, —- камени над,

ГОДИНА ПРВА У ј^ОВОМЕ 25. Новембра 1878.

Ј ^здаје штамгтарија Јк, ЈТ ајевића

ИЗЛАЗАК Ж ДЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.