Стармали

136

„стармали" број 12. зл 1878.

Непоњатно. То не може Ни најлуђи Разум већ да поња, Зашто Грчка Министарства мења —• Ко Циганин коња. Још ни једно досад Не имаде место Ни станишта тврда. Тек што које седне На столицу своју Столица се мрда. Ил су Грци, ил министри Ил столице лоше ? А тако ми бога Не могу пресудит' Ал ће нешто бити Од о б о ј е т р о г а! Мудрић. Фрања Деак као шаљивчина. 1865-те године, добије град Иешта вест, да се Њ" Величанство спрема, да га посети. На ту вест одмах се скупи савет, да већа, како ће да дочека Н>. В. Један члан савета нредложи, да се варош осветли магнетском светлошћу, ал тај предлог пропадне, јер се еавет нобојао, да ће тадашњим околностима сходно, скуп бити какав дочек, него опуномоћи тадашњег градоначелника Ротенбилера и капетана Танхофера, да се они побрину за дочек, али их упуте, да ово троје при приређивању дочека нред очима држе: 1-во, да дочек не стане млого; 2-го, да норед свега тога изненади Њ. В. и 3-ће, да и Пештанци уживају у њему. Дуго се премишљао Ротенбилер и Танхофер, како ће најбоље да удесе дочек, ал узалуд, јер што су год смислили није одговарало налогу савета. Дакле договоре се да »Р е ђУ У Вудим Етвеш Тони, који је вешт био у приређивању свечаности и да њега умоле за савет. Једно нослеподне пођу преко ћуприје у Будим, но кад су били на сред ћуприје, угледа Ротенбилер старог Фрању Деака где се упутио пут Пеште, те рече Танхоферу: — Шта да идемо у Будим, ево нам Деака, и он ће нам знати савета дати. Истина бог, да се срди на ме, што сам потписао Виндишгрецу диплому, као пештанском почасном грађанину, ал норед свега тога, надам се, да ми, као другу из детињства, неће свога савета одрећи. Међу тим се сретну с' Деаком код два сгуба на ћуприји. Готенбилер му приђе и приповеди му у чему је ствар. На што ће Деак ладнокрвно да одговори: — Ала сте шупљи, како сте могли о томе главу лупати, кад од тога нема ништа на свету лакше. — Како то? рече Ротенбилер. — Ево овако. Обеси се ти на један, а Танхофер на други стуб ћунрије, то ће нрво, врло мало стати, друго, и Њ. в. ће се изненадити, кад види где му два верна чове. ка висе, а да ће Пештанци у томе уживати, зато ја гарантујем. То изрече па се упути даље. Беди.

Н а ч а с у, Катихета. Бога ти ђаче, би л' боље било да свет не умире? ђ а к. Би. Катихета. Е, мој синко, онда би ока леба била, најмање два динара. — Зна Бог шта ради. в. м. Ј.

Еј, ви у последњој скамији, не лармајте! Зар ви мислите, дамоје уши не допирудовас? — дрекну ражљућени учитељ. с. с.

Море децо биће вам зима, рече брижљиви отац синовима, који се упутише на неку зимњу параду у летњим хаљинама. Е па ми смо положили испит из д р х т а њ а. А где врага? Та на матури. в. М. Ј.

Оде Банаћанин молеру, да му намолује његовог покојног стрица. А имаш ли слику његову? упита молер. Е, па да имам, ја не бих теби ни долазио — одговори синовац. В. М. Ј.

Одведе Банаћанин деду молеру, да га намолује целокупног и колики је баш. Е ја бога ми немам толике даске, рече молер, мерећи дугајлију. Та намалај га ма му ноге висиле, отвјешча унук. В, М. Ј.

Неки Банаћанин оде молеру да се молује. Молер га намолује. Банаћанин гледа задовољан слику па рекне : Све лепо, само знаш да ми намолујеш и кућу крај мене. Молер открњи по мала од слике па начини места кући. Све лепо, само још да ми начиниш пред кућом и орах, баш да ми свак позна кућу. Молер још више открњи, мало од рамена, мало од трупа лика Банаћаниновог, еле стане и орах. Баш све лепо, само још да ми начиниш и свињац, знаш сад сам га баш правио, и најлепши је у целом селу. Молер учини по жељи и то, али је толико изоткрњивао од госиног лика, да му је остала таман само глава где из свињца вири. Задовољан Банаћанин однесе слику кући. в, м. Ј.

Стеко Банаћанин нове гаће широке, везене, те није мого да стргш, да се не пофали другу. Овоме се допадну, па га замоли, да му их позајми за неку свадбу. Госа да ал се прикраде колу, да види како гаће на телу стоје. Онај, што је узајмио гаће, задовољан с њима, није да игра, нег све поцикује: јуха! јуха! полетићу. Прво скини гаће па полети, — викне уплашени зајмодавац. в. м. Ј.