Стармали

148

„ СТАРМАДИ" БРОЈ 13. ЗА 1878.

Мајкин буђелар, „Ш т а ће мени, старој жени, „Буђеларац укожени? 4 „Знам ја шта ми старој треба: „Чаша вина, иарче хлеба, „Да с' одмарам и да лежим „Шта ту имам да бележим?" Е баш није, бако, тако; Заборавља и млад лако, А у сгарог, ираво кажи, Ко памћење и да тражи. Ма да како ретко, мајко, Излазите из свог двора, Ма седели све за банком Тубити се нешто мора! „Болитичар и филозоф „Нисам, дедо. никад била, „Е па онда, рецте, шта бих „У књижицу бележила?" Спор ће, мајко, одмах лећи, Дозволите једну рећи: Мајка мора све да туби, Ништ из вида да не губи, II све важно што се згоди У књижицу да заводи: Кад се који унук роди Заборави л' отац, мати, Дај овамо стару мајку, Она мора тачно знати. Кад је које боловало Ил' у школу дете кад ће, Кад је, оспе одлежало, Ако нико, — мајка знаће. Колико је мрса, поста, Месојеђе колко трају, Ког су дана Благовести, Старе мајке тачно знају. Кад је која испрошена И венчана у ком храму, Кад је коЈа раскрстила, Желиш знати, — питај маму. Кад мразеви оно страшни Осушише воћке младе; Кад је оно град к'о јаје Потукао винограде; Кад је била риба скупа, А буд зашто гојни бравци; Кад су њиве позобали Позне слане и скакавци; Кад је оно о ђурђеву К'о на Божић с'оник био II са страшном грмљавином У сред зиме пљусак лио; Које л' оно зиме беше Тако топал Крстов-дан, Да су жене на водици

Разапеле сунцобране; Кад репата беше звезда И на којој страни неба Кад сва ова важна збића Најтачније знати треба; Дај овамо жив летопис, Зови, питај мајку стару, Све то би ће до ситница У њезином буђелару. м. п. ш.

Није ли ово рђаво. Сасгала се и опет прија Савићка и прија Нецићка и опет се развео овакав разговор: Савићка. А бога вам пријо јесте чули да је Ристић отишо у Брљин на конкуренцију, те су решавали за Србију јерменско пптање и одредили јој Ниш, Врању и Ак-Паланку? „II Пирот пријо, и Пирот". Савићка „И Пирот? та Пирот је поклонио руски цар своме кумчету на повојницу, зар још то не знате, та ја сам то баш не где читала. Нецићка „Ид" те молим вас, шта говорите, а ја то и не знам, е баш је тај цар елегант према кумчету. Савићка. А јесте били јуче у позорншту давалн су тринголију од Бана, штета, тако су лепо играли а позоришни секвестар је тако лепо свирао, ја и моја Софика биле смо у кратеру, само што смо биле заборавиле прогдед а толико су нас кроњетирали да се један официр у Софику и загледао и рифтик, кад сутра а он већ дестилира поред наших прозора и шаље јој руком пољупце, ја јој одма забранила да их прима а она ми као добра кћи одговорп: „Ни бриге ти мајчице ја их и не примам, већ му их одма све натраг шаљем." Е јелте да је добра девојка. Нецићка. Она вам је добра и предобра па је и сувише шамнафт. К. К. Чудна заклетва. Судија (к Бачванину) Пази па што год будем ја рекао и ти реци замном (к писару) „Узмите на протокол. Бачв. Узмите на протокол. Судија. До сто врага. Бачв. До сто врага. Судија. Ти си прави звекан. Бачв. Ти си прави звекан. Судпја. Ово је да човек полуди Бачв. Ово је да човек полуди. Судија. Проклет час и кад сам дошао овамо. Бачв. Проклет час и кад сам дошао овамо. Судија. Доста већ једаред. Бачв. Но хвала богу кад смо већ једаред готови. К .К

Из школе. Учитељ. Шта је то лаж ? ђак. „ Лаж је на пр. кад би ђак рекао да воле своје учитеље." К К.