Стармали

151

Поштовано собраније! Изволито ви само даље зеватн, док се ја промислим, шта би се још могло рећи о оглсдалу. Огледало има неку привлачну снагу, која се временом постеиено губп, д<>к на последак не пређе је одбијање. Тако и. пр. кад метеш мало дете пред огледало, а оно се отима да уђе у њега пружа ручице према огледалу, хоће да се ухвати. Девојчица од 16 година кад стане пред огледало, и она стане близу њега, али руку му не пружа, (јер већ има неко коме би она радо руку пружила) удовица од 35 година кад стане пред огледало, она већ не стаје тако близуњега, чини јој се.као да је пробитачнија нека извесна (:ма и не велика:) даљина. После 5 годиникоракнуће, још један корак даље. — Е а наџак-баба од 65 година, кад случајно ногледи у огледало, она таки иобегне. — Сирото огледало! можда би и оно побегло од наџак-бабе, — ал шта ће кад је притиснуто уз дувар ! У песми се нева: Чедо дечко Огледало б е ч к о! из тога се види да је бечко огледало нека знаменитост, н да га је српски народ добро запамтио (кад га је већ и у песму иримио:) — Пештанско огледало већ није тако шлнфовано. Ја не знам чиме је огледало уопште Мађаре увредило. Ал да га Мађари мрзе то је света истина. Онн немају за њега ни достојна а камо-ли лепа нмеиа. Знате-ли како зову Мађари огледало? „Ти кер!" Хеј! Да сам ја какав мајчин филозоф, који би се на своме вицкастом чуну смео навести на море озбиљности, — о огледалу би вам могао много и мпого филозофпсати. Сад тек видим како је то богата тема. Али пошто видим да ви и овако у довољној мери зевате, — није ми нужде лаћати се озбиљности. Ал ипак ти морам рећи, моја млада, лепа и здрл,ва Српкињо! мој младп, легга и здрави Српчићу! пе замерам ти што се радо погледаш у огледало, и јесте милина у њему иогледати слику младости, слику здравља и лепоте. Гледај у огледало, ал не заборављај да је то све с т а к л о и да Немац има право кад вели: „01иск ипс! С1аз, те 1еГс11<; ћасћ(; с1аз." — Од једнога задаха посукне, од малог потреса пукне. А шта би било да нема иа свету огледала? А да шта су очи него огледала богом створена! Чедо би се огледало у очима мајке своје, и ту би видело је ли на иравоме путу. Мајка би се огледала у очима деце своје, и ту би видела јели сретна. Девојана би се огледала у очима драгана свога и ту бп видела колико је мила п лена, — а драган бп се огледао у очима заручнице своје и ту би впдео да ли је достојан ње. Ох како су друкчија та жива топла огледала из божије рајске фабрике. Огледала из наших фабрика су вериа — али хладна. Али дај да се то бежи крају! Изволите само још мало зеватп, док се ја не сетим чиме да завршим. Огледало уме да буде и издајица. Шта се пута дешавало да је муж из друге собе случајно бацио

поглед у огледало, па шта је видео? Видео је да му је огледало верно, али да му је жена — неверна. Огледало би знало бити и шаљивчина! Узмимо само да су Шајкаши при последњем избору рекли: Кад нам не дате да бирамо нашег човека, нећемо ни вашег, — него ћемо бирати какву ствар! — па да су изабрали за посланика какво велико лепо огледало са златним рамом —кад би огледало сгигло на дијету,— нико не протестпра — морали би га верификовати. 0гледало би отишло на своје место т. ј. у зачеље, иза леђа председникових. Е сад представите себи кад би се парламенат погледао у огледалу, па кад би видео да се све натрашке окрену.то, што десно то лево, што лево то десно ; крајња левица на крајњој деснпцп крајња десница на крајњој левнци, а председник им соиашоге свимл окренуо леђа, — ала би то бнохец! Чему би се и Шајкаши могли од срца наемејати. А овако ће кукати и црвенити. А што потомство буде о њповом избору и посланику писало, то зацело неће заденутп за огледало. Стрма.

ћира и Опира. ћира. Шта ће рећи Србн који су се уплели у загребачко владанско клупче, кад то клупче стане извлачити Тису из глиба. Спира. А шта могу друго рећи, него што је рекао онај гуслар: „каква су времена, готово би боље било да човек није слеп".

ћира. Јеси ли чуо даје Бајст послат у Париз. Спира. Чуо сам и томе се врло чудим. ћира. А зашто да се чудиш. Сппра. Чудим се шго га шаљу сада, кад је нзложба прошла. ћира. „Тем. Гласник" канда се радује што се сриска скупштина држи у Ншну. Спира: И ја бих рекао, али незнам зашто 1 ћпра. Е на зашто? Јер кад је у Нишу онда може боље н п ш а н и т и на њу.

ћира. Је-ли, Спиро, је-ли то истина да је човек од чега сит од тога и дебео. Спира. Па ваљда је тако. ћира Али баш није. Јер видиш ми смо сви Андрашијеве политике сити, али од ње нити смо нити ћемо икада бити д е б е л и.

ћира. Знаш-ли шта се мени иајбоље допада? Спира. Де реци, ћиро, да чујем коју паметну. ћира. Мени се најбоље допада што је босанска комиспја била и у Бечу и у Негати, да види где је боље, — ал зато се ипак брзо вратила у Босну.

ћира. Јеси-ли чуо да је саборски одбор искао да се сазове црквено школски сабор. Спира. Чуо сам. Али што то не искаше још пре. ћ и р а. Па зар не знаш да се тек сад вратио Филиповић из Босне.