Стармали

12

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1879.

Абуказемов календар. Јануар. 1. „Нова Аустрнја" (Босна и Херцеговина) сдави први пут ново лето. Кажу, да су пред ту „славу" многе пушке и топови избачени. Само весело! 2. На место Филиповића дошао је за команданта Виртемберг. Филиповић је Хрват, а шта је Виртемберг ? Оно „ембер" у имену му не допада ми се. 3. Један каснр забунио се јутрос, те место да очисти чизме, а он „очистио чуства". 4. Новопокренути лист „Голуб" стаје на читаву годину 60 новч. Друштво београдских богослова моли уредништво, да му шаље лист у по дене. 5. Француска академија расписује награду за једну расправу, која би свестрано расветлила питање вршачке формаћеве и урошеве општине. 6. Обичај сецовања код многога је прешао у страст. Тако има у Н. Саду неки људи, који сваки дан с е ц у ј у. (С е ц е р и у штампаријама). 7. Руси су пренели из Азије кугу у своју земљу; сад треба пазити да Руси не дођу у Аустрију (ради трговине на пример), јер етотионда куге инама! 8. Календар „Исток" казао је у огласу свом, да излази ради осетљиве празнине у календарској књижевности. Сад, кад смо га видели, осетили смо и ми ту празнину. 9. Траже се сада 16 милијона ради окупације Босне; ал ми смо изгубили 60 милијона ради тога, треба дакле толико и да тражимо. 10. Многи војници завиде управитељу Јосићу, јер овога не пуштају у Босну. Камо срећа — веле — да и нас не пуштају! 11. Даклем су у Србији Чивути еманципацију добили; но, сад ће се ваљда покренути какав независан лист! 12. У Новом Саду још ништа не излази на јавност, шта се мисли чинити у корист сиромашне породице ђуре Јакшића; мора бити да су спремања огромна, кад тако дуго трају, те ће нас наједанпут изненадити. 13. Субота је. У Новом Саду — као и обично — звони опет на вечерње (забаве). 14. ђачка беседа. Једна млада госпа се фали како је штедљива, те мало материје троши на хаљину: дошла је у сасвим исеченој и без рукава. 15. Шир-Алија намеравадоћиуКабул,ал' кочијаша неће одмах исплатити, погодио га је и з а н а т р а г. 16. „Засгавин" дописник из Торонтала јада се на стање тамо, како је финанспја пала, економије и индустрије нема, п ускличе властима: у новој години дајте нам нова живота и т. д. и завршује са: У е <1 егето. Ал ако они одговоре ћиридицом: Ве -деремо! 17. Клупе на галерији новосадског позоришта врло су осетљива створења, јер цело време преставе дају израза својим осећајима: ако се преставља шаљива игра, оне цикоћу, а ако је трагедија оне непрекано циче и стењу. Осећаји су им врло раск л а м и ћ е н и. 18. Сир Бенда изоставља у фришкоћи оно „и", те се пише: Ср-Бенда,

19. Н—ско „Женско друштво" издало је оглас са неким штампарским погрешкама: „Ми волемо сваког к е ц а (место : свеца) да држимо нашу с е д м и ц у (м. седницу). Не жалимо коју десетицу (макар макову) и избацити." 20. Један бачванин се тужи: Узели су ме на весло (векслу), одвели су ме у грундуи („грундбух"), па су ме трамбуљирали (интабулирали). (Наставнће се).

Из Шајкашке. I. Кад сам дошао у једно село у Шајкашкој нисам нигде могао сексера променити: Нема нигде крајцара — све сами бугери. II. И у Жабљу се играју госпоје „фрншефире", али не као код нас на Форинте, оне играју само на б угере. 0, да их оће све изгубити! III. Како је пријатно путовање по Шајкашкој! Ономад сам шпао у Т. п морао проћи 1. покрај једног месга, где су недавно три лопова напала на једног путника и похарали га. 2. Кроз Каћку шуму, где је лане бесап курјак ујео једног човека из Каћа и 3-ће морао сам ноћити у С. у гостионици, где је пре пет дана неки Шваба избо ножем једнога момка, који је на месту мртав остао. Аб. А тај цео пут је 5 — 6 сати!

Грацијас Једном жупнику, доносио је чешће један циганин зеца на поклон, за кога — место чаше ракије или вина — увек је само голо ,,грацијас"(Хвала!) добивао. Незадовољанцига запита попу: Велечастни! Шга значи та реч грацијас? Жупник: Та реч значи толико; као, да сам ти сам дао два цванцика. После неког времена умре циги дете, које је попа наравно опојао и до гроба отпратио. После укопа запита циганин попу: Велечасни! шта сам вам дужан? Ж у п н и к : Само шест цванцика. Ц и г а н и н (весело): дакле грација, грација, грација и још једанпут грација; и два цванцика натраг.

Катихета: Децо ! Знате ли ви да смо ми сви браћа и да је Творац небесни свију нас отац? Један између деце: Ал мени је мати казала^ да је мој отац у гробљу, а не на небу.

Звекан запита блесана : Знали он зашто за сваком војском, силна кола, па још већином покривена, иду. Б л е с а н : Какав би ја човек био, кад знао неби» У они покривени коли, вози се солдатска к у р а ж (хтео је рећи „фу раж".) 3 в е к а н: Све зна. Зато Турци и губе свуда битке што к у р а ж и н е м а ј у у- к о л и. Један правоел. Хрват.