Стармали

„стармали" број 2. за 1879.

13

ПРИМЕРАН ВЛАДАЛАЦ

ОТАРМАЛИ. Ето видиш Абдул Хамиде, то је владалац ове године. АБДУЛ ХАМИД. Па што је привезао крилана ноге? СТАРМАЛИ. То је учинио примера ради, — да се и ти на њега угледаш, па да и ти тако урадиш.

Међер има и над Црногорцима јунака. Био један Црногорчић, У Србији беше стањен, Он је лане војник био, Добар војник и похваљен. Да је био храбра срца Остала би можда тајна, Ал како ће бити тајна Кад га краси и колајна. Прије војне ђ а к је био, После војне, куд ће, шта ће Ма'да су му брци никли, Хајд у школу, — да куда ће. И у школи строгост влада, Која децу води срећи, Па још кад је гимназија, Па још кад је разред трећи!

')

*) Ми емо е наше етране уверенп да у овој пееми нема ии трунка истине. (Како би гако што и могло и бити?) Пеему штампамо еамо чуда радн, да се види како данашњи евет уме да измишљава. Ур.

Па још кад је професору Брижно чело намрштено, Кад се баци у позитуру Као неро разкречено. Онда тешко оном ђаку, Који пензум не донео (Па још ако при сеоби Помагат му није хтео) Црногорац није дошо, „А ти клечи нек ти с смију !" Црногорац не зна клечат Да му дадеш Сентандрију. Ал професор то баш хоће Даколајникпред њим клечи. Овај не зна, па из тога Родило се оштри речи. Но па шта је онда било ? Било ј' то, што бити мора Истерали, — шта, зар ђака — Богме неће професора.

П. а. ф.