Стармали

од других народа. Мени сада паде на памет, а како би то било кад би сваки народ имао своју нарочиту боју. Н. нр. Немци да су „берлинерблауСловаци да су сиви, Румуни да су „лила", Хрвати да су жућкасти, Мађари да су отворено зелени, Срби да су затворено зелени, Турци да су модри (као што већ и јесу) и т. д. Па онда кад би се једна боја у другу преливала то би бар било нешто лепо за око, а овако је : смућкај па пролиј! Циганин ће ретко узети за жеиу белу девојку, а то је зато што све Циганке знају врачати. Али опет кад Циганину умре жена он шест недеља иде гологлав, тако е он Богу благодаран. А кад Циганци умре муж, она шјест недеља дана непрестано пуши, а то је њена практична филозифија, која ју непрестано опомиње да је све на свету дим и пепсо. Сад још да вам кажем зашто се Цпгани зову Циганима. Они се зову Циганима, јер не дају ни паре иа добротворне цели, јер пуштају децу своју да иду и гола и боса, не прилажу ништа на рањенике и страдалнике, не иотпомажу ни позориште, не претплаћују се ни на „Заставу", ни на ,.3адругу", ни на ,,Јавора", ,,Зору", „Стражу"; .,,Голуба", шта више ни на самога ,,Стармалог." —■ Даклем ако би се коме проктело да стече титулу почасног Цигашша, его му начина како може јефтипо доћи до те славе. Напоследак још само једно пптање да се реши. Познато је да Цигани имају ведики решпект од ве« шала, А зашто је то ? Ја сам дуго о томе штудирао, док ми није напокон један стари Гага ту загонетку одгоненуо. Цигани не мрзе толико на вешала, колико на ону команду, ко.ја се при вешању употребљује и која гласи Циг аиП Стрмл. Упреко луда пжсма „Отармалом," 1. Драги мој синовче ! Ти мислиш да ја кад седнем на мој сандук под шатром не видим даље од мојих колача. Вараш се синовче. Видим ја иа само пензионирам онако за себе. Но веруј синовче, седим цео дан па ништа ми паметно не пада на ум, све лудо иза луђег, да мислим како нема пазара, е баш сам упреко полудио. Но пре него што би ме каква луда срећа намерила на какву паметну мисао — допусти да ти пишем какве ми луткице иду кроз главу. Седим ти ја ономад на карловачкоме вашару па читам у „Застави" како ће се зидаги нова патриаршија. Падне ми на памет : боме како би то лудо било кад би од некуд сазидали у Карловцима и н о в у гимназију. Како сам се зауко у ту дуду мисао а ја почеб већ да рачунам како би се тај посао могао урадити са 40 — 50 хиљада Форинти И ја сам ти био онда кад смо иншталирали новог патриарха, чуо сам како су онда неке луде говориле да ће нови патриарак дати прве три године половину својих прпхода из Даља па иародну просвету, веле, да тиме каже народу $ала што га је избавио из влашких шака. Није него борова шишарка, мислим ја у себи, како може

свет тако лудо и говорити. Сад сам се био сетио опет тога дивана. 0 мај па у тој гимназији изучило је до сада бар 500 ђака иа сваки је сада човек, да би лако могао за 1—2 године дати по 100 Фор на зидање гимназије. Ето вам, провлак му госин, да би се за часак могло скупити 50 хиљада. Али наметније је то да се наша деца бар још 300 година уче у оној качари у којој је сада гимназија. Та за бога, нема још ни сто година како се гуре п грче по томе ћумезу, па куд то води ако би се они још из малена учила у салама. У великој соби је велики цуг, диже се велика ларма, велика прашина. А друго да дигнемо нову велику и лепу зграду, онда нам неби школа та била кошница, пуна натучена вредних ђака - него би била као неки двор. Па онда не би ни благодјејаније могло остати овако, него би се морало претворити у трактер. па и ђацн не би онда више седиди код баба Маце, и Госе и код закданога Васе — него би узимади собе у великој каФани онда не би више ишли „код три зеца" и код „златне патке" него фурт у каФану — па би ту сметали другим отменим гостима, а ко мдади људи правиди би русваја — па би ту било још и разбијених глава — ух, ух, до какви ти чуда још не би дошло. Ето виш како би то лудо било кад би се сазидада н о в а гимназија — зато је млого прече да се сазида патријарху двор, да се сирома не пати у оном шубладену у коме сад седи. Кад сам се ономад вратно с вашара, до чека ме моја Пела са лепом новином да је у Русији букнула к у га! Луда посла помислим ја у себи. Ја сад да сам Москов, ја би баш показао де ће моји Козаци освојити сву Европу. 0 брате ала би то био луд рат. Ето : како сад иде пролеће а ја бп још већма прогласпо да се сва Русија окужила. Куга од црнога па до бедога мора — куд погледиш свуд је тама т. ј. све сама куга. Сам би огласио рат целој Евроии. Разасдао би војску на све цареве и краљеве —• па дед да видим ко сме ударити на војску која носи кугу! Сви би генерали стрмоњушке бежали нспред баћушке. Па баш да се и треви да ме ко дочекао нако из заседе, чудна ми посла, погинуло би неколико сготина хиљада људи, па зар бн ко смео продрети у моју Русију кад је у њој куга. Кажу да Рус тражи алијанси.ју — шта ће му Шваба и Талијан — куга брате, то је за њега најбоља алијансија. Бре, ја само да сам мало паметнији, ја би измислио од те куге и барут, напунио би кугом и ракетле и пушке — па да видим онда ко би смео самном у коштац. Но ја како сам се заукао бојим се да и тебе, почитајеми синовче, неокужим овим мојим лудим разговором. Престаћу, јер и онако морам сутра у велики бирцуз на бал. Моја се Педа савија око мене све у котур само да јој купим нову хаљину, купићу јој како не би! Херцеговци и Црногорци немају шта да једу а ја овде морам за добротворну цел н да играм и да пијем и да терам мамурлук. Бога ми, баш ти је овај свет театор. Има л' тамо у вас гдегод јефтина меда — јави ми по Горкоме Макси да ие плаћам ја калдрму. Твој чика Јефта. *