Стармали

Футошки Баба, (Наставак.) У разговору и при чаши вина, пријатељ домаћин као и лријатељ Јата почну дремати, па зато домаћица кревете разметне, и гости се у њи стропоштају, где су све до беле зоре спавали. Када дан осване, гости устану и пошто су доручковали упуте се сви к девојци коју просити за Бабу намерише. Девојачка кућа није баш далеко била, али како девојка, тако и њена мати, били су већ извештени да је ђувегија ту, зато је девојка била ин плен паради обучена и удешена пре зоре У собу ће ући најпре пријатељ Кавгић, за њим Јата за Јатом Баба а за Бабом прија Марија Девојачка мати од средњи жена, повезана шамијом у реклији са шеиутима, кано оно уцина плава долама а сукња од браон цица — са малим доле карнером — са плавим штринфлама и сомоцким папучама на ногама около врата имала је црну свилену мараму. Мати како се поздрављала са познаним, и непознаним пријатељем и љубећи се са пријом у уста — Баба хотећи проћи за астал некако за домаћицу ногом запне тако, да је домаћица колико је дуга пала на сред собе. Баба сирома сав поцрвени као рак — Кавгић нађе се у чуду а прија подигавши се прекрсти се, и вели наоиако си мени, а шта ми би — окренувши се Баби, ниси вели ти синко крив — то се тако догодило и неотице — то мени ево ово је те недеље — већ други пут. Тако ономадне са нрија Симком уранимо да идемо на пијаце у Торшу, било је до душе здраво рано, јел када смо већ нод Торшом били, тек је куцало четврти сат, како смо ишли по јендеку, на једаред спазим ја нешто големо на јендеку — није коњ, није крава, није човек, незнаш које је створење, ја несмедо даље ићи — а прија Симка истина и она је застала. али слободнија Јзего ја, хајде вели ви ћете са њоме — а шта ће нами тко; ми тако диванимо а та авет Тга ће к нами — а ја ти цикну па скочим преко јендека — па у оној ваљда страви, запнем за коров, па ти ћик колико сам дуга с оне стране јендека — кад се диго, а ја види авет баш предамном — а оно гле шта је било, грдна велика магарчина, те се ја тако прекрсти, е реко гле Богу вала, шта јошт не ће Шваба направити — виле ти иријо у твоју торшанску пијацу. У томе дивану, ево ти и удаваче уђе у собу, са пуним сатликом ракије, и са белом, меком погачом на тањиру — девојка гледи у земљу, а Баба заковао очи на њу. Старији пију ракије и ломе погачу а Баби се неће ни ракије ни погаче, изговара се да гладан ниЈе, јер је касно вечерао — а ракије да никад не пије — а овамо пије је и после ручка. Девојка мало постоји — па ти онда изађе напоље, а Баба за њоме, валда да се познаду и диване — то је већ у моди — нарочито зато да се осведоче једно о Другом — да ли је које мутаво, да ли му не ударају уста да ли није које у очима валишно, и кешасто. Када су се деца уклонила, онда ће почети пријатељ Кавгић као провођаџија диванити : е' вели пријо ја сам ти јошт синоћ поручио — да сам рад Анђи сватове до-

вести — колико ето вала Богу видиш — он је добар и поштен, свој занат знаде, сем тога има 1 и сесизе земље: брат ће му ево кућу купити, има једну купусву леју а има и виноград у Срему — а шта би више, ако да бог, те се једно другоме допадну, и усхтели буду радити и једно друго слушати, могу бити људи. Тада ће прија Марија наставити, ето видиш нријо, није да ти говорим као штоно кажу, као ировођаџиница да лажем — него ти као мојој прији баш за право говорим, то је момак да му нема пара — што зна занат, као један официр — зна диванити у сваку руку — оћеш тоцки — оћеш маџарски, оћеш швабски то је њему све једно, он није баш само ковач он зна и клепетуше правити — па ти је милина слушати ји како звоне, боже ми опрости све се оно нишу као звона у манастиру — а као што ти пријатељ каже има и сермију — а није ти казао — да имад е са братом, ето га питај, и оваца, а и чопор свиња — а покрај тога иевачје, играчје — оће девојке за њим да поцркају мада је мало рапав, али то је све апарте, знаш кад је милокрван била сам, а и била си млада — знаш како је нријо, и друго моја, немогу ти баш сваку и казати. Прија и домаћица ћути и слуша, па само текем слегне с рамени — па када се наслушала онда ће и она да коју рекне. Мени је пријо вала Богу право — а мислим да и девојци нема замерке, ето можеш питати свега Кера, моје је дете честито и вредно и поштепо — то зна попа, учитељ, а и домин — она је са њиовом децом одрасла она ти зна екловати шта оћеш, с њином је децом учила — с њином је децом ишла у танчул — те је учила играти таича и минета — код чивутина Марка — она без штифлетина неће ни на сокак — она није баш права паоркиња, она ти не зна паорски ни диванити — а по мало и мацарски штрбеца а по крај тога ви знате да има готова новца било кад да се уда 300 ф. шајна, истина да је за удају — али није вала Богу приматорила — може чекати, ја је не одевам — она има свој интерес на њени 300 ф. па се са отим врајлашки може одевати и издржавати Мој син, а њен брат знате официр је, први до стражамештера, он је сад у Доброцену, баш нам ономадне пише, да се без његова знања ни иошто не удаје — немој је вели мати ма за кога дати, јер и ја нисам валда макар ко син као и кћи вала богу ваљани су ми — нека и бог поживи. У писму и то ми иише, да је добијо колајну — знате онако нумеру чирак. У томе Баба уђе у собу — а диван се ирекине, пријатељ Кавгић устане и са домаћицом опрости се са тиме, да им јави — шта и како намерава чинити — Баба љубећи пуницу у руку како је бијо шапат тако је очепи, да је овој одма нокат са прста малог скинуо. Л. Кнежевић. (Продужиће ое.)

0 б ј а в а, Саборски бирачи за место Вуковар и товарнички срез, који са судовима посла имају и желе без бријачице вешто и ваљано обријани бити, нека се изволе обратити на : 1-ву концесионирану судску бријачницу Ивше Куколелековића и друга код „Сремског Хрвата". —