Стармали

Мајсторица Тода опет била је малена, ситна — бле да и сасвим што но наши кажу филиграм створење, она се није ни у што пачала — фалила је бога када је мирна од Тодора бивала — мало је и наглува била, па се само смешила и слабо је нашто одговарала. Тодор, како је разумео, чега је ради Баба дошао таки он нађе не једну, него и две и три, па ако ће и 10 девојака све на избор, које ће за њега трчећи поћи него позва и Бабу и Јату да са њиме у бирцуз пођу тамо је, рече, знаш»брате вино друштво, ето ја баш сад отуд дсђо;тамоје господин комесар, тамо поиа, домин, кнез а и чика ЈХака — ту ти брате све битеви вино, можеш се све по патосу тоциљати — кава се све на тепсије вуче. Знаш да је Зурко већ језик исплазио трчући у подрум — него ништа се не изговарајте, пего поћи ма сат, два, ето нас опет кући — па ће мо лепо онда лећи, иа спавати а ујутру ћемо на посао, али знам, и цигуран сам даће нам плодом уродити. Баба је био контен на шетњу, али Јату никако нису могли преволети, па тако Јата остане код куће са мајсторицом Тодом — а Тодор и Баба оду у бирцуз. Како је Тодор приповедао, тако Баба и затече све по избор пијанце у бирцузу. Сви седећи Бабу лепу дочекају, те га посаде чак горе под икону, до Деде Врсајка који је све частио и који је тај дан дурак био. Деда Врсајко, таки на Бабу навали да га одере, па све га нуди: де синко пи тог лудог алдумаша. Баби се ово већ досади, па ће га запитати, ала бога ти деда, какав је то луд алдумаш? Вели деда, ако испијеш ову олбу на душек, ја ћу ти онда преповедити. Баба, као Баба, рад је да сазна шта је и какав је луд алдумаш — а опет мучно му је олбу на душек испразнити — али када иначе није он је счепа па је и смири. Деда Врсајко онда заче да му приповеда. Виш синко, ово је наш Господин комесар из Парабућа, он је данас био овде па је правио инквизицију; пре неки дан овде се нотуку, па једна човека зло измлаве кошуљу му поде ; ;у и главу му излупају тако, да је сирома мислио да ће скапати. Комесар као што ти реко, данас дође; све који су тога човека тукли повата, па веже, па богме и ночео ји на одају тући. Алба латов сирома већ је био сустао толико људе бити и дерати — док на један ма Мија пивар, иначе га зову домин, не рече, ма господине за бога и помагај, пуштај ме све ћу ти казаги како је и шта је било, — на које га комесар и пусти. Истучени човек наш је сељак и име му се Сима. Када је млад био, треви се у сватови — па како се сватови пратили сретну нашега попу кад је ишао да болестника пречести. Сими неда ђаво мира — него се пред попу стави — па ти га стаде путем кадити — попа је Симу обишао свршио своју дужност, па када се кући врати, он ти Симу „Стармали" излази 10 , 20 и пооледњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. а Орбију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гоЗину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар -

преко кнеза да дотераги — па ти сирома Симу на мацка простру, па ти му неки врући 20 до 25 буџа одцепе, од тога доба Симу нико иначе и не зове — него пон Сима Писаров. Када су Мију пивара иначе звана домина пандури одрешили, опда он стане казивати како је Сима бијен био и почне овако. Господине, видите ви тога чевека који нас беди да смо га ми тукли — то није паор, ни обичан човек, он је наш попа већ више од 20 година, он је нас свагда лепо служио и дворио — нас учио и на свашта упућивао ја као домин, тако опет мене;зову, што сам у младости, доста крадени пасоша написао како онда, тако и сада неби ни за главу ни пера умочио док он неби ми жиг означио — ни једна овца јагње, гуска, ћурка, није се украла ни појела без његова знања и одобрења. Сад ми сви, штудирали смо и штудирали, како ћемо се ми нашем попи на толико његови заслуга захвалити, па наумимо једно, које и учинимо, те оа, Јанка Грње из Пивница украдемо Сивицу кобилу, на нашем старом гробљу убијемо је и лепо је одеремо — па из коже излишимо му појас знате, када се тумбе окрене онд је из крви црвен, те му сви у паради предамо и хтедосмо да га са њиме опашемо, шта је њему било, ми незнамо, досга тога да се он сгао отимати — па ти тако груне оном ћелавом и лудом главуром и разбије кинћин — те је разцопа. Крв дакле шта се види на кошуљи, то је господине од црвена појаса — а главуру је као што реко и сам расцопао. Него ако би ви хтели — а несумњам да пећете, ево вами две десетице, те нас пушћајте све, а њега затворити ма на један сат — само уштруц — а сем тога моЈа Маца поклониће госпоји један ћилим што га нема ни у Милицији а мој чика Врсајко да ће алдумаш — ако ћете до зоре. (Продужиће со.)

Благородно дрво. Један се тужио своме пријатељу, да он има у својој башти једну јабуку, на којој су му се већ три жене обесиле. „Драги пријатељу" — одговори други — „молим те да ми даш један каламак од те јабуке."

Дописка администрације „Стармалога", Г. С. Пип. у Београду. — Млоги пам претплатници пз Србије јављају, да по неке бројеве „Стармалог" не добијају. Од стране експедпције овога листа иије кривица. Ми нарочито услед тих тужба водимо сепаратну е к с и е д и ц ионулисту с в и ј у п р е т п л а т н и к а и з 0 р б и ј е, и по тој листи се може свако уверити: да екснедиција „Стармалог" лпст сваком претнлатнику из Србије редовно број по број шиље. Узрок нестајању листова дакле лежи даље од екснедиције овог листа.

Писма и све што се тиче уредништва, некасе шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а кОме ја наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Предплату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Дена је огласима 5 новч. од једпе врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.