Стармали

, ,СТАРМАЛИ'' БРОЈ 5. ЗА 1879.

А ђаво мене теро! (Нешто измишљена а нешто и иетинита приповетка.) „А ђаво мене теро, да терам правду, нек је тера сам, ако му је до н>е," тако ти ја пријане мој рекох, кад отседех месец дана у апсани. „А зашто?" запита ћеш ме, честити слушатељу мој. Свако зашто има своје зато,'а сада слушај па суди, и ако не рекнеш и ти прико горње : А ђаво тебе теро, тако ми моје донојаса голобраде браде, даје у овој приповетци, нешто истинито, ал већином слагано, јери тако ми брада несмеће лагати. Дакле пре нег што почнем, треба по полицајски дати кажем, ко сам, шта сам и т. д. Ја се зовем ђурађ. Србин сам, православне вере, 30 година стар, неожевен грк илити трговчић, а и кремер у романском (а понашки у влашком) селу, бивше границе; а догађајзби се 1875. године во Христје. Како нам даше паорију, и ја вам оста по закону однаснекованом и нескуваном, вирилац или кмет сељански^ који је, што би реко милитарац, велика звер, јер је у шаржи скоро ко бивши лаћман-штел-феркертер, оберлаћман и кнез ко капетан. Дође ми тог года господин боктер и јави ми да сутра не фалим у сесију. „А зашто ?" запитах. „Не знам"добих за моје некоректно питање. Ал тако ти је то на селу, у вароши је већ бољи ред. Ту ти кмет варошки или реп-реза-тант (по српски преведено биће од прилике, да их има и у варошком већу, реп-ати тетака, које све оће да од-режу општинска права) увек црно на бело добије, шта ће се претресати и изшибати, да како мољци неби коју ствар изели, и то наравно све у дебатама; а сирома кмет сељански, тај ти унапредне зна, ни дал ће алвалука бити — каоза најнужнију ствар — а камоли друге тричаве предмете о којекаквим маленкостима, него с њиме поступају, као оно с неба па у ребра: Ово, па оно, оно па ово, оћете нећете, јел добро ил' није добро, и т. д. док се сви пунктови не сврше; ал после ватај врата, па путању (ако је баш уска, а ти царски друм) преда се па у бирту горње чело, па с небој, и то све онако ни у крај памети, да би ти се још и тај малер каквог алвалука, — тог дана догодити могао. Сутра дан шта ћу, нег ајд на стражу у сесију (кам срећа ил несрећа ћорава, да не одох, не бих се наодомесец дана у кавезу) да видим и чујем шта ће бити, на да гукнем и ја коју, у каквој „генерал-илити и шпецијалним дебатама у сеоским кметовским шусима (седницама)" налик гајде на музику; јер у тима неможеш друго ништа ни чути, већ само: ја оћу, ја нећу, тако, није тако, да, не, треба, нетреба и т. д. и то у свима скалама музикалних акорада, тако хармонично и складно, да мораш запушити ушеса — као код ма које Вагнерове композиције — јер другче оглуви брате. Тек што ти дођох до страже, а ја ти опази силесију света,чекају капетан-солгабирова, рекошена питање ми. „То мора нешто важно бити", помислим,јер знадох, дасолга не долази за којекакве трице (ма и од примљеног жита постале) у сесију. Пред стражом, натрапам на двојицу од моје шарже, ди се испод дуда разговараху, ајд к њима. Томорам при-

метити, да обоје беху романи, ал опет моји људи, поштени, самном и нуз ватру и поред воде, у шали речено, један се зваше Петар а други ђорђе. Ја ближе к' њима, кад тамо имам шта и видети, обојица држе и гладе две нове п е т и ц е у рукама — сад само незнам зацело, дал беху одприлике онаке, ко што их Абуказем у „Орлу" описа, или не; ал на сваки начин да су биле таке, јер у тој сорти 75-те године још не имасмо разних фелића, шат нас 79-та и с новом банком и с новим папирним (свуда све папир, да је мало и пенгеша) новцем усрећи. „Море људи што гладите ви те петице, ко шваба керу" беше мој вопрос кад им се приближих. „Хеј" добих за одговор, „ове петице дођоше и сами незнамо како: ваљда већзнаш да ће солга данас у сесију доћи, само неверујемо, дал знаш ради чега". „Незнам" одговорим им ја, као и мени што рече господинбоктер. „Е па кад не знаш а оно да ти кажемо. Наша два попа, (разуме се ко што већ приметих романски, а који узгред буди речено. во времје ондак, беху и дејаковци) данас ћеду онако понизно у сесију рупити, и од кметова поред њине сесије и друге утврђене таксе и прихода, из узрока тога, што имамо доста оране општинске утрине (скоро око 1000 ланаца) осим не оране — коју продајемо годишње нод закуп па одатле наше општинске, а уједно и црквене (јер код нас нема црква особене непокретности, ко на другим местима. премда они оће да располажу и финанцијално с' црквом а ми несмо ради; та већ се њихова поповска финансијална мудрост досада доста показа т. ј. код њих је нул од нул остаје нул, нит прихода нит расхода) трошкове подмирујемо, 800 фор. сваком годишње и то на три године у напред искати; па зато разумеш и солга долази, и зато смо и ми, као и с нами неколико — од прилике мајоритет—ове петице добили." Чинивши се невешт запитам: „А ко зашто да ви добијете зато сваки по петицу" ? „Та немој се туваздапречињавати, кад знамо да нас разумеш, а баш ако оћеш да знаш, а оно знај; зато да им просто вотирамо искану плату". ,,Е сад разумем, а ко вам људи божији, даде тај новац?".,Ко? попови зацело не, већ неко други,паметног човека нађоше, та знаш брале, нашег касира Аћима". Ту си Јово, помислим ја, јер кад се већ оће штогод, нетреба на таки језуитски начин бургијашити, па зато им и ја мој даљни операцијонс-план (ал не кошто неки сада за Нови-Пазар, де можемо имати и добра пазара) него за сесију саопштим, и с њима углавим. Звррр, ево и капетан-солге, а поче се и сесија у нрисуству обадвоје попа. Одма ти ту брате почне услужни солга онако — по примеру стари Грка или данашњи кремера — ораторски издалека, ово па оно, док не изађе с фарбом, да је и он (из тма божији ненаведени тајни узрока) вољан, да се пречастнима оцима плата одреди, и да кметовма топло препоручује_ његов предлог примити. Поче се од једаред генерал- и специјална дебата: 0ћемо, нећемо, та имају они доста сваки са сесијом, а и тако поред ма какве плате, опет морам платити погреб, венчање, крштење и т. д. а зато шта да им дамо кад слово никад не чујеш од њи, а овамо ишту за 52 недељне предике сваки по 2000 фор. (које излази математично на олико, да се за 800 фор. ни једанпут непре-