Стармали

„стармали" број 5. ЗА 1879.

И9

дикује) и т. д. и т. д. Боже мој колико ти ту није пало слани и неслани, крупни и ситни речи, доста да кад се солги досади он ти наредк гласање: Дам, недам; недам, дам, дам, дам и то тако док ти недође ред и до једног од они моји двојице другара ис- ! под дуда, и то на кмета Перу. „Дам и ја господин капетане" рече, „ал за ово" на руку у џеп а, с петидом на астал солги под нос, и то још знајте господине, да већина: Овај, онај, онај, овај и тако сви редом ту попару добише; а зато сад вотирају плату, јер дојуче нехте ни један, ал паметан ти је и тај касир Аћим, зна он како тре<5а. „Е прико мој, да ти беше само стати па гледати, да виде тек сада дебату, бих вере ми запушио ушеса, очи и уста, па бегај, јер кад видеше остали који недобише лепак — као и светина — јао и помагај. А шта да ти кажем, како беше, доста то да је вика и ларма, од прилике, као кад би се једно двајестину новосадеких пиљарица (или 10-тину-изасланика вршачке формаћеве и 10-тину од урошеве партаје углављива међу собно помиреније, свађале, били, по томе дакле суди: попови пак нобледише, па ни беле, већ гледају преда се и ни мукајет, по пословици „ћутање Је злато". Нађе се богме солга во запаренију, ал се и знаде ископрцати, јер напоелетку ни у фрштец него нареди, да та ствар дође у други бешлус, у ком и добише, (ал ми фала солги, не суделовасмо више у истом, јер нас суснендираше.); а кмет Пери ако није право нек тужи ди га м и тише. „А шта ја да тужим господине" рече Пера, номало и с мојим басирањем поткрепљеп, ,,ја сам вам јавио јавно. зашто доби нетицу, од кога и каде, даклем ваше је да против касир Аћима истрагу спроведете" ,,Ако ти нијеправо а ти ме тужи", беше сентенција домини, узе петицу и рече да ће је општинској сиротињској каси послати (коју је из невидиша и послао) и потоме се Сав бешлус раснршти. (Свршиће ее.) Трж печене гуске. Пошаље брат своме сиромашнијем брату, који је становао у другом селу — по слузи — три гуске печене за благе дане и писмо. Кад је слуга одмакао у пољану, осети он врло пријатан мирис из свежња ког је носио. . Љубопитан шта је у њему, раскопа малко прстом свежањ, па кадје радостан опазио печење, рече: „Ух!та самоћу коштати! „Такопонављајући' коштање прилично роваши гуску. Па да неби предао госи осакаћену гуску, наклопи се и поједе сву. Кад је стиго на одређено место, преда свежањ с писмом господару у руке, па се окрене да иде. — А господар га за рукав, „та чекај мало, куд си наг'о, имашкад, седи па се одмори, напиј се мало мученице и загризи малко лепца. Слуга не имаде куд, стегну срце и остаде да чека

Отвори господар свежак, у ком гуске беху и види две печене гуске, усне му показаше знак радости; отвори писмо — чита га — преврће га — размеће сважањ броји прстом а врти главом. Господар (слуги). Овде мени брат пише да ми шаље т р и г у с к е Слуга (брзо) Три, да. Господар: Ал ево у свежњу има само две! Слуга: Па две, да! Господар. Та није то море — две да — него он мени пише „шаљем ти три гуске. . . . Слуга. Па три да. . Господар. Опет он — па три да — ал ето видиш да нема више од две . . . . , Слуга: па две да Господар. Ех, беначе, та ти мене баш ни мало не разумеш — оди овамо. Уведе га у собу, дозове жену — седну сви троје око стола. . Господар. Кад ме већ друкчије не можеш разумети а оно ћу ти ев' овако растумачити. Даклем на пример, да је мени брат послао само једну гуску. . . . Слуга. (брзо) Да, да, вама само једну Господар. А мојој жени једну. . . Слуга. Јест, јест и њој само једну. Господар. А на пример и теби једну. . . . Слуга (брзо) Е ј а сам моју в е ћ пој ео ! ! С. Гл.

Једна еценаизшколе, (Догодило се дане у Шаицу.) Било је то у месецу јуну, кад ће се скоро завршити школска година. Професор Н. Н. шета се по школи и пипајући комад жута шећера прегледа тефтер, да види имали још кога, који није добио батина. И акурат, нађе једног, који се измакао том одличју. Професор. Милисаве море, та ти ниси добио батина ове целе године. Милисав. Хвала богу, господине, нисам ! Професор. Е па, чедо моје, хајде лези! Милисав А зашто, господине, кад нисам крив? II р о ф е с о р. Кад ниси крив, а ти драги сине, лези мени за љубав. Зар ти ниси вољан мени, твом професору, учинити ту љубав. Милисав. Ал то није право. Професор. Ајде лези само, па ћу ти дати грумен жута шећера. Милисав. А колико ћу батина добити ? II р о ф е с о р. Голубе мој, добићеш десет. Милисав. Та то је много господине, доста ће бити и пет. Професор. Ај, ај, ај! Милисаве! Ала си ципија ! П. А. Ф.

„Стармали" излази 10., 20 и иоследњег дана у свааом месецу. Годишња цена 4 ф . иогодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. Србпју, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гоЗину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар - |

Писма и све што се тиче уредништва, некасе шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Повоме Саду, а коме ја наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Преднлату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима б новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.