Стармали
„СТАРМАЛИ" БРОЈ Абуказемов календар, Фебруар. 21. Св. Петар у Чурушкој цркви даје оперирати онај шести прст, што му је сликар направио на десној нози. 22. Гђи Миловуковици стадо је здраво доимена ,Заставииог" дописника; али ни њеним рачунима не зна се крсна имена! 23. Лед је отншао; код Новога Сада меће се мост; но нама се чини да је то врло рано; иначе се м о с т увек тек о берби правио. 14. Гђа Миловуковица изјављује у званичним новинама, да не прима честитања. 25. Тиса прети, да ће да поплави; ми ово не верујемо, остаће он зелен као што је и био, а плав у боју он не бегенигае. 26. Сваки воле слободу, ади „Стармали" ипак волије оне, који га д р ж е, него оне, који га н а п уш т а ј у. 27. Преставља се „Фрише фире" од К. Рнстића; једна Ержа са галерије вели својој другарици: То баш није истина, да се госпоје картају од три сата после подне, до 10 сати у вече; моја не долази никад пре једног сата ујутру. 28. Новосадске госпође умољавају управу позоришну, да после „Фрише фире" даде престављати: „Три бекрије," „Карташа", „Сеоску лолу", „КирЈању", и т. д. т. ј. комаде, где и мушке врлине излазе на видело.
Са гимназије. (Предавазве проф. А. БубалиКа прибелеисио гимназиета П. ХПарић.) Хм! хм! мир ви! Дакле последњи пут смо стали код — прозор -затворте ви тамо — код храбрих Шпартаиаца — са свим Перићу, са свим га затворте! — Који су код Термопила под кнезом својим који се зваше — Смедеревац оћете л' се смирити већ једном? — зваше Леонида. Сама реч Термопиле као што ће вам бити познато и што би већ требали да знате значи: — Тестераше не трпим, Перићу ако вам је до тога оно ено вам авлија па сеците дрва а не кварити скамије — значи српски: „топли извори." Ксерксес је са својом војском већ допрго до чувенога кланиа, али пре но што отпоче бо.ј послао је перзијски краљ посланике к Лакедемонцима са условима — кајиш тај дајте, зар можете бити још тако детињасти Којићу да се са таквим стварима играте — са условом да се предаду и издаду све — кишобране Перићу треба оставити у кут а не држати их у скамији те да падањем чине ларму да издаду све оружје. Али поносити одговор Шпартанаца гласио је: — Ви Трпковићу помакните се малко на страну да могу да видим шта ради тај ваш комшија иза леђа хтедох рећи да је одговор гласио : ..Дођи и однеси их." А када су им рекли да је Перзијанаца толико да ће њиове стреле небо помрачати онда одговори краљ Леонида: Јесте чули ви Шарићу регЈ1С10 рег &пе8ћ'ат риег ако не будете у мене гледали! — хм! хм! одговори Леонида: Тим боље! бар ћемо се у хладовини борити."
6 ЗА 1879. 43
Након четир дана заподенуо се бо.ј. На заповест персијског краља — не смејте се ви тамо! — нагрну грдна сила на кланац. Шпартанци се храбро борише — а ви? ви сте Јањићу прави магарац — читав дан је трајао бој, па већ и најбоље чете персијске са ионосним именом: | луде и лењивци увек најмање знају а нај несталнији су? запамтите то Перићу — именом „Бесамртници" — и оне не могаше против шпартанске храбрости која је извирала — из буџака ви тамо, што не пазите? — из њиова отачаствољубља. Тада се нађе гадна издајица по имену Шарић! Шарић! сигурно бележите опет нешто што не спада у историју ? — по имену Ефијалт, који показа Перзијанцима скривену стазу преко брда, и сад се зачу међу Грцима глас пун ужаса: — Ко се сад опет баца коштицама ? зар нема важнија посла! — глас: Ми смо с леђа нападнути ! •— усудите се само још једаред, ви, ви. — На тај глас отпусти Леонида савезнике, и сам оста са својих 300 Шпартанаца и умре најславнијом смрти коју је Хорац опевао овим речма: -т- 1 Сад ћу вам ја доћи тамо Перићу! „Би1се е4 Десогит ез4 рго ра1па топ." Читава Шпарта ожалила је своје јунаке, а на месту где је био тај знаменити бој нодиже им диван споменик са овим лепим надписом, који када се метрички преведе гласи: „Али ово је већ и сувише, то се не да издржати!" Оваковим људма говорити као што сте ви и не вреди! Ви Шарићу таки да сте изишли из разреда и ако ми до идућег часа не донесете садржај ове лексије са евим тачно као што сам ја говорио, — онда — онда ћете видети шта ће бити — разумете ли?! к. к.
Нешто из школе, Зими једног дана, кад је велика поледица била, дође један ђак касно у школу, а учитељ још с врата нањега: „Шта је, зар ти не знаш да школа почиње у 8 часова, а сад је већ пола девет прошло, а" ? „Молим гоеподине" одговори ученик „тако је клизаво, да кад учиним један корак напред, отидем два корака натраг." „Хм! хм! лажљивче један, да је то тако не би ти ни могао доћи у школу" нримети учитељ. „Молим господине, досетио сам се ја како да идем, окренуо сам се после те сам пошао кући; те тако ето стигнем у школу".
У првом разреду на испиту запита учитељ једну малу девојчицу: „Мацо! ти имаш пет земичака, па поједеш три земичке, колико ти још остаје" ? Девојчица Је дуГо мислила, ал никако да прорачуни; у зло доба ће^ рећи: молим господине, ја немогу да поједем три земичке млого ми је."
Неки учитељ, који је напаметни рачун свагда на очиглед радио, запита — на врага баш некако око последњег — свог ђака: Перо! у овом џепу имам 9. форината, а у овом другом 12. фор. колико имам свега новаца? Пера се дуго мислио, ал никако да погоди, најпосле рече: „молим господине покажите ми новце." ' ' Р-
*