Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1879.

И.З суднице. (Кажу да је нстина.) С у д и ј а Доведите сведока овамо ! (Пандур с врата мане руком на сведока, овај уђе, па управо судиЈи). С у д и ј а. Како се зовеш ? С в е д о к. Мато Груић. Судија. Колико имаш година? С в е д. Та ја мислим, то неспада овамо. Суд. Одма да си рекао, колико ти је година. Свед. Тридесет и три. Суд. Какве си вере. Српске или шокачке? Свед. Али за бога господине! Суд. Ако се још једанпут успротивиш, одма те стриам у бувару. С в е д. Е па шокачке. Суд. Јеси ли ти са кривцем у каквом сродству, или у његовој служби ? Свед. Ко? Ја? — С њиме? — Није него још нешто! Шта мислите, господине ? — (Смеј у публиди). С у д. Ти немаш чинити никакве примедбе пред славним судом! Дигни руку па се закуни! С в е д. Али бог и душа, господине, ја мислим, да то баш никако није нужно! (Све јачи смеј у публици). С у д. ћути ! (љутито и дрекне): Одма ћу те затворити, ако ми се опет успротивиш. Руку у вис па се закуни! Свед. (Дигне руку). Суд. (Чита заклетву). „Заклињем се богом живим!" Свед. „Заклињем се богом живим !'* Суд. „Да ћу исказати све, што знам." Свед. „Да ћу исказати све, што знам." Суд. „Да не ћу ништа претајати." С в е д. „Да нећу ништа претајати." Суд. „И да ћу казати праву истину." Свед. „И да ћу казати праву истину." Суд. „Тако ми бог помогао,!" Свед. „Тако ми бог помогао ! Суд. „Дакле шта имаш да кажеш? С в е д. Лепо вас поздравио господин обрштар, да дођете вечерас у 8 сати на вечеру. Донели су срну што ЈУ је јуче убио. — (Сва публика у смеј). С у д Шт — а — а ? А зар ти ниси сведок ? С в е д. Нисам господине, ја сам слуга код господина обрштера, и треба да вас позовем за вечерас, а како вас нисам нашао код куће, дошао сам овамо. А кад сам питао за вас, довео ме пандур овамо унутра. (Општи смеј.) * * *

А ђаво мене теро! (Нешто измишљена а нешто и истинита приповетка). (Свршетак.) Чекај данас, чекај сутра, дал ће се како солга окренути и истрагу спровести, ал нема ње ни од корова, е па кад је тако, помислим ја, а ти чекај солго има и над попом попа, зато се договорим с Пером и ђорђем, те нађемо једног писара, који нам онако својски једну тужбу на вармеђу, против солге — ди не ће да води истрагу — напише, у којој и другу петицу ђорђеву као „корпус деликти" приложимо. „Риктик", од жупаније и дође „донер

ветер" као и да се наша молба одма — вођењем истраге против касир Аћима, због м и ћ е њ а — испунити има, такођер и да се лосле спроведене истраге акта вармеђском фишкалату (због сгављења касир Аћима у оптужно стање, код првоетепеног суда — герихтсофа—) послати има. И та заповест мораше солги „трице и кучине" бити, јер нас он једног дана цитира, и његовом шрајберу заповест да, да с' нами протокол узме, шта ми управо ту. жимо и тражимо; ко бојаги да он то већ и сам незна, кад се већ та ствара у његовом приеуствију догоди, па по правди а и по самој кривди требаше он сам да нареди, што ми тражисмо. давањем свога берихта. Е ал шта ћеш му кад он неће да прави берикт, а оно мораш ти да тражиш правду. Тако ти ми даклем, све што смо у тужби тужили у протокол метнемо, и нас солга отпусти, снисходително уверавајући нас, да ће акта жупанији послати; ал то све без да је и друге кметове и оптуженог касира на протокол узео. Надајући се да ће жупанија ту непотпуност увидети, поновну исграгу наредити, остасмо и при тим, ал ко ће наше чуђење описати, кад нам после неколико дана, позив од аудитора уручен буде. Ми тражисмо незнам по којем закону политичну истрагу, па после та ствар тек припада пггацанвалту, а пе аудитору; ал кад нас већ даше њему, а ми ајд и к' њему, тврдо уверени, да ће касир Аћим најмање за тако јавно и јасно п о дмићивање барем један месец дана нресуђен бити. Уједно и неколико кметова, који по иетицу добише с' нами као сведоци. Кад тамо нађемо и једног наптег попу, шта је тај тамо тражио незнам, нег дознадох после једног сата. Уђем ја, па Пера, па ђорђе, и кажемо све по реду, како је било, напослетку уђе и касир Аћим (а за испитивање поведени наши још други сведока ни говора); него одједанпут будемо нас, четворо позвати и ту нам аудитор следећу (: оде не припадајуће изастављам :) п р ес у д у изрече: Кримин: бр: 227 год 75-те у име и т. д. Срески суд у и т. д. пресуђује: Да тужени касир Аћим није крив, напротив тужитељ ђурађ, Петар и ђорђе, чрез нарушеније мира, на неоснованим тужбама, хгао преступ окривљују сеи зато се дакле, по један месец аришта казне, 0 с н о в и : (Остали се изостављају, само најважнији) и то 2-ги Дасу типет форинта, као у овом округу а у П. особено уобичајени новчани алвалук (алдумаш), а н е м и т који онај плаћа, у чију је корист делење донешено, у овом конкретном случају пак попови. Да удари гром из ведра неба у коприве, не бих се зацело тако зачудио, као овој пресуди, е ал шта ћеш она је изречена, па немаш куд, него апелирај. За апелацију пак требаш адвоката, њему опет новаца, па сад буд доби месец дана кавеза на кркачу — за недопуштени алвалук — буд изгубише Пера и ђорђе њихове петице (с' којима би бар могли за тај месец кост ариштански платити) још плаћај и апелацију; е тако је то „а ђаво мене теро" да и ја тужим, да су тужили само њи двоје што добише петице, ал оћу ја да терам пик на конац, и да се борим са освјашченима и с' рогатима. Шта толи-