Стармали

,,СТАРМАЛИ ; ' БРОЈ

другојачији људи него што си ти, нису је у стању одгоненути! Па кад нема изгледа, да ће се моћи несрећа, која је на све нас зинула — отклопити ; нашто онда да ти узроке подробније разјашњавам?"" „Нећеш се кајати оче! — - настави онај што дрва депа, — ако ми се повериш! Мени се све нешто предсказује, да ћу ја моћи тој несрећи доскочити, за коју велиш да нам тако ужасно прети! " На овака уверавања, најпосле игуман нопусти, те му све до ижице, шта је и како је исприповеда. „Па то није ништа тако страшно преподобни оче! — рекне тестераш, кад је игуманово јадање саслушао, Ако ничега опаснијег нема, то можеш сасвим мирпо спавати. а ја ћу већ то све тако удесити, да нас ни једног ни глава не заболе!" Докле је овај говорио осећао је игуман, како му се терет са срца разгаљује; те онако и у нади и у сумњи, није се могао уздржати, да у неком чуђењу не повиче: . „Та је ли можно синко' Ако Бога знаш да ћеш ти бити кадар на царска питања, као што се пристоји одговорити? !"" „Ни бриге те није оче игумане! —одговори овај. Само кад ја пођем, мораћеш ми пренравити једног јаког магарца и толико кдупчади конаца, колико он год узмогне на себи понети: после ћеш ми још дати твој манторос и камилавку, да пред цара као игуман изађем, ето то је све што од тебе иштем а за остало, ја. ћу се већ и сам сасгарати!" ,. „Благословен да си сине мој! — узрази игуман кад ти^на себе терет примаш, нашу свету обител од пропасти избавити! Све ћу ти драговољно набавити, што год зактеваш! Па ако ти иосао за руком испадне, који си себи предузео, то ти обећавам, да ћу те честитим човеком учинити!"* Кад је рок за путовање дошао, и кад су све што год је требало справили; обуче ти наш брат манторос са широким зарукављем; пак прилепи себи фалишну браду пак метне на очи наочаре ; па натакари на главу камилавку и панакамилавку, пак ујакари у руке једну поштену позамашну глогову штаку са неким незграпним бројаницама; — те држ овамо те држ онамо; елем се он најиосле тако лепо преруши и дотера да је за невољу подоста на игумана наличио. Сад му слуге изведу магарца, готово натовареног са клупчадима од конаца, кога он узме за поводац, и водећи га за собом, пешке се уцарски град крене, са благословима и жељама братије, да би сретно свој задатак извршио! Чим је сгигао у престоницу, таки се пријави дворјанима као игуман из овог и овог намастира, а цар, који се у башти десио — тек што је дознао да је ту, одм.а изађе да чује шта ће му на питања одговорити; па како —• због свога краткога бављења у намастиру, — није био игумапово лице добро упамтио, него је држао да је ово баш онај прави игуман; то га овако поздрави: „Стармали" излази 10., 20 и иоследњег дана у свакои месецу. Годишња цена 4 ф . иогодишња '2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу годину 50 гр., на ио годипе 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар-

11. ЗА 1879. 87

„Добро дошао, оче игумане !" Овај се до земље поклони и одговори : „„Боље нашао светли царе!"" „А јеси ли се преправио са одговором ?" „,,Ја сам се цреправио, колико сам боље могао!"" „Е, па кад је тако, оче игумане! а ти ми прво кажи, где је среда од наше земље ?" „Баш овде, светли царе ! где ја стојим. Ако ли мени неверујеш, а ти мери, пак ћеш се уверити !"" Цар се малко промисли, па кад је видио, да га неће моћи у лаж утерати, а он му одговори : „Волем ти веровати, него ли мерити - " „А колика је висина до неба?" — настави цар, —• „ .Ето толика, докле би ови конци на магарцу дотегли, кад би их све са клупчади развио, једне за друге понадвезивао и затегао. Ја сам то већ измерио ; ако сумњаш светли царе! Ту је небо, а ту су конци, пак пробај да видиш, је ли истина што ја говорим?!"" Кад погледи цар на магарца, а он се упрепасти од силесије клупчади; те ће рећи: „Волем се брајко већма и на твоје речи ослонити, него ли толике конце размрсивати!" „Него ми кажи сад оче игумане! Колико има на небу звезда ?" „„Толико исто, колико год на моме магарцу длака ! Ако ли мислиш светли царе! да није тако, а ти број звезде и магарећије длаке, па ево моје главе ако будем лагао !"•' „Ко би јошт то тужан бројао ?! — Та ту би ме у томе рачуну и смрт нашла! Него ће — како ми се види — најбоље бити, да се ја тога посла оканем, и да се ослоним на твоје безнрекословне истините доказе!" Сад Је остало још последње питање, при ком се цар већ унанред радовао, како ће игумана збунити и у не. прилику довести; јер је држао, да се ту неда којекаквим бургијашењем околишити. него се мора чисто на ствар одговорити; зато га запита: „А шта ја мислим ? Нреподобни оче!" ,,„Ти мислиш да сам ја игуман!"" — одговори тесгераш. „А да који си ђаво?!" — узвикне цар сасвим изненађен ,,,.Ја сам, вели, онај што цепа дрва у намастиру!"" Кад је цар ове последње речи чуо, сав се био пренеразио, те се није могао задоста начудити толикој његовој одважности; јер је морао знати, да му је глава већ у торби била, чим се усудио свога цара на такав лукав и недостојан начин изиграти! Али због његовог оштроумља и досетљивости, и због његовог иожртвовања за љубав намастирског обстанка, сажали се на њега и онрости му, а уједно пошље по њему калуђерима писмено уверење своје царске милости, која њих и њиов намастир све дотле у закриље узима, догод се буду по своме завештању владали. Н. Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јоваповићу Змају у Београд. Претплату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. Цена је огласима б новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви ,,Стармалог" од почетка до данас,