Стармали

102

„СТАРМАЛИ" БРОЈ

13. ЗА 1879.

ћира. У турској се прави велика партија међу самим Турцима, који се зову Р у с о м а н и. Спира. Рус-оман, Рус-оман. Боме то и јесте најбољи оман за опе комарце, који зује „чокјаша!" а у себи мисле, ,,ала да ме пусте да ти ја капу кројим!"

ћира. Стари су хришћани апостола Петра звали каменом вере. Је-ли тако? Спира. Тако је. ћира. А како би шајкаши могли назвати свога апостола Перу. Спира. Па могли би га назвати каменом ј езика. ћ и р а. .Јеси-ли читао Недељни лист? Спира. Јесам. ћира. Па шта си нашао у последњем броју, у ствари насилног учења мађарског језика? Спира. Видио сам то да се брудер Јаша пок л о н и о мађарској већинп. ћ и р а. Па боље је и то да им се сам п о к л о н и, него да им га ми поклањамо. Стрм.

ћ и р а Даклем Мађари увлаче свој језик у наше народне школе! Спира. Е мој брајко куд они нису још свој језик увлачили! Аб.

Од челика. Оде цига код брице, да га обрије. Овај, као признат шаљивчина, узме неки захрђани бријач и почне да брије цигу. Ј — Одашта ти је брицо брица ? упита мучени цига. — Од правог челика одговори брица. — Ао, зато и севају моје очи тако јако — од говори цига. Саопштио Бели.

У ППСОЛИ, Рачунска задаћа. У читељ. Кажи ти мени, Стевице, кад ти узмеш одиздавача српских књигана продају књигау вредности од 31 фор. па продаш, а издавачу пошљеш 8 фор. Колико ти онда остаје? Стевица. Онда мени још о ст ај е 23 фор. Учитељ. Је ли Стевица добро казао, Милане? Милан. Молим, господине, није. У ч и т е љ. А зашто 1 Милан. Јер не треба њему да остану оних 23 фор. него ваља да пошље ономе издавачу. чије су биле књиге. У ч и т е љ А шта ти судшн о томе, ђокице ? ђокица. Молим, ја ту не судим ншпта, ту ће с у д и т и други с у д. Аб. Добро кад су ту. Неки господин Н. Н. пошаље по једном простом човеку неком своме приЈатељу једну корпу ракова на поклон. Паор носећи ракове умори се и легне под једио дрво да се одмори. Но у одмарању заспи. Ракови се при његовом спавању, из корпе разиђу и нестане их. Еад се паор про. буди има шта и видити, нема ни једног рака. Сад стане размишљати да л да иде куд је пошао, или да се врати. После дугог размишљања реши се и пође куда је послан. Кад стигне истом господину пријатељу он му преда писмо које је такође са собом понео, и у коме пријатељ Н. Н. своме пријатељу јавља, да му шаље једну корпу ракова. Кад овај прочита писмо окрене се паору и рекне : море оде стоје неки раци? На то ће чича ускликнути : ха баш добро господиие кад су ту, а ја баш лупам главу где су. к. м. м. Ватра! ђ. С. био је врло шаљив човек. Једном дође из кафане око 12 часова ноћу. Привуче се полагано кревету где му спаваху две одрасле већ сеје. Узме им курјуке и свеже, а иглом зашије им спаваће хаљине. Затим се привуче очевом кревету, и закује очеве папуче. И затим изађе на поље и почне се дерати : ватра! ватра ! Дабоме, отац и сестре онако иза сна скоче, али јест, сестре се вуку клипка, а сирома отац прућио се колики је дуг на под. А наш се ђ. смеје да се распукне. Разуме се, да га ова комедија није баш олако прошла К. М. М. Нови пракатур. Фратрови добију негде новог пракатура (црквењака) па му строго заповеде да их несме звати само именом: Мартине, Ловро, Либурије и т. д. него да сваком од њих пред његово име придода реч „фра" што значи фратор и тако да их има звати: фра Мартине, фра Ловро, фра Ли. I бурија и т. д. Одма први дан спази наш нови пракатур, где манастирски магарац у фратарској башти салату пасе те обезекнут на то повиче иза гласа једном у башти шетајућем фратру: „Ој та зар невидите фра Мартине ето вам фра магарац поједе сву фра салату!"