Стармали

118

„ стармали " број 15 за 1879.

ћира. Г. Андрашија ииташе од пре зашто је то да српске београдске иовине не вичу на његову политику? С п и р а. Па шта је г. Андраши одговорио ? ћира. Он је одговорио да је то зато, што у Србији нема слободне штампе. С п и р а. Даклем не зато што његова политика не би давала повода викању! ћира. Ала је насео.

ћира. Јеси-ли чуо да је државни одветник у у Прагу узаптно „Правду". Спира. Е па то је само лист, који се тако зове. ћира. ћути, Сниро, немој га б.ранити. Узаптио би он и другу Правду, која није лист, само кад би је могао наћи.

ћира. Јеси-ли чуо да је ономад г. Кукуљевић отварајући матицу хрватску рекао: наш балкански полуоток. Спира. Ао сапрлот, ала је то фино дипломатски речено. Младенци кад чују ту реч „наш балкански полуоток", таки ће искочити из коже од радости, а остали југославени рећи ће: ала су то красна браћа у Загребу, они се не извлаче из кола н а ш и н с т в а.

ћира. Даклем Султан је забранио Арбанасима да не смеју пуцатн на војску андрашијеве политпке. Спира. Е па онда није нужно да улазе вп они 5000 војника. Могао бн г. Андраши сам лично умаширати у Нови Пазар, да се осведочи јесу-ли Арбанаси послушни своме Султану. ћира. До душе имаш право. Сад било пуцања или не било, у сваком случају била би ствар много јефтинија.

Орација једног маторог жабца, Славнн крекећ^ћи зборе! (Наставак.) „Људи истина презиру жабе, али опет зато има и међу н>има велики број такових, који жабећије назоре о језицима имају и који би желили све стране народности натерати, да једним једитим, наравно, њиовим „културним" језиком говоре; сневајућу ваљда о испуњавању изреке оног великог пророка, — који је што се вере тиче — казао : „„И будет једино стадо и једин пастир .Та надувена људска племена, жабећијих назора, ако се случајно дочепају крме државне, то онда силом натерају оне слабије народиће, да морају свој језик напустити и њиов научити; ови се и рукама и ногама одупиру и бране, јер им је на штету њиове народне особености, њиове историјске славе, њиове вере, њиових старих поштовања вредних обичаја, а најпосле и због тога, што им то безкористио учење туђег језика, краде сијасет најлепшег времена, које би могли на потребе, за живлење нуждне науке употребити. Као што се види, ови нападнути имају подпуно нраво, али им то све ништа не помаже, јер силеџије за нраво не питају, него безусловну покорност захтевају ; пак ако им се нападнути још и даље противе, то онда наступају денунцијације, гонења, затварања, и прогонства, а не ретко и до рата долази, те тако најиосле онај одржи нраво, који у крви не потоне ! Ето видите, тако вам људи због својих завојитих, себичних у свој народ заљубљених поглавара страдају, који се без икакве невоље у силу Бога науче, да против постојећих природних уредаба војују и сав свет на свој омиљени калуи дотерују !•' „Неки високоумни и сујетни народи, имају — своје тако зване — „свете књиге", које им кажу , да је њих Бог за свој-народ избрао, господарем их целога света паправио, све им биљке и животиње за храну наменуо; а остале глунаве; погане народе, само је зато створио, да ову привилегирату господу дворе, и да се од ових божијих љубимаца дају варати, дерати, убијати и са својом их штетом и пропашћу богатити! „После кажу те свете књиге", да су сви они страни погански народу проклети, који то не верују, те зато их — веле — треба све као вашке потаманити и искорењивати!* „Није ми ни то тако јако нротивно, што се ови „божији потомци" керебече и над осталима растресају, јер их сујета и интерес на таке бљутаве назоре навлачи; „ „сваки Циганин свог коња фали."" Али ми је то најгадније, да они „погански" народи, такође верују књигама тих љубимаца, тих светских угњетача и крвопија; те у својим богомољама још и данас, -— као здрави читави — поје њиове псалме, канда их се тичу, и то још најрадије оне псалме који прослављају бога ових себичњака, што је помогао томе своме слатком најлукавијем народу, потући толика — као бајаги — неверничка племена и њиову земљу и имање себи присвојити!" „Хеј, ви јадне људске кукакице и блесани! како се можете у својој сопственој цркви, за оиако срамну појезију одушевљавати, која туђу грамзљивост и суровост преузноси, а притом остала , вама равна племена поганцима и скотијама назива ? Како ли можете лизати ону руку, која се кадра у име свога бога, т. ј. у име свога никад