Стармали

124

„ стармлли " број 16 за 1879.

ћ и р а. Ето ти сад. Неки доктор Јегер, дотле је ловио, док није натрапао седиште човечије душе. И он ће то и да докаже сецирајући харинге. Спира. Па шта би тиме доказао? Доказао би да се човечија душа одселила у харинге. — Али ако не докаже, онда је и то лаж. ћ и р а. Л а ж може бити, — али бар није н ес л а н а

ћ и р а. Сегеданци траже ,још три велика шмрка — ради би да и даље црпе. С п и р а. Излишно! — Јер ја држим да су они већ изцрпели што се год могло изцрпети. ћира. Како је то да уредништво „Задруге" не може да се одржи, — а Уредништво „Недељног Листа" „сад тек види да по вољи живи" ? Спира. Није то тако тешко растумачити. Јер уредништво „Недељног листа" није уредништво ,,3а д р у г е", веђ уредништво .,3а себе". ћ и р а. А би-ли ти мени знао рећи каква је разлика између доктора и дипломације. С п и р а. Не знам док ми не кажеш. ћира. А ти чуј. Доктор кад коме извади трн из тела онда више не боли, — а дипломација кад коме извади Т р н, онда тек заболи. Спира. Е гле, бога ми, имаш право! ћ и р а. Знашли шта веле Шајкаши? С пира. А шта? ћира. Ако узморају опет кадгод бирати фелчер Перу за посланика, неће га бирати за пештански сабор, већ нека иде у Верзаљ. Спира. А зашто? ћи"ра. Прво зато. Јер што даље то боље, а друго зато, Јер га тамо може срећа намерити на Касањака, па шта од њега добије од тога Шајкаши неће тражити тала.

К 0 Е И Ц е. Познато је да су се претплатници врло проредили н а з е м љ и. Зато подпуно одобравамо нашем новом колеги „Шаљивом А с т р о и о м у, што је сву своју пажњу обратио н а м е с е ц.

Неки пророк гата, да Александер кнез бугарски неће дуго владати (јер је наумио да се ожени).

Неки Хрвати већ се к а ј у што су били за окупацију. Зато се и лупају у прси (н а ш е).

Није истина да „Недељни Лист" недоноси никаквих новости из српског живота, — шта више он и о тим старнаима тако говори као да су се јуче догодиле. Н. пр. о бечкеречком програму.

Данас лежи у Земуну мртав ваљан српски син Коста Харшп украшен одличијем црвенога крста. Метални сандук наручен је из Пеште. Трговац је поред сандука послао и широку траку ц р в е н о-б е л о-з е л е н у. Међер ми ни кад умремо нисмо сигурни од помађаривања.

„Заклела се земља рају да се сваке тајне знају". Али како гласи преставка наших архијереја у обрану српског језика, то ће канда остати вечита тајна.

Живот и обичаји народа Из најпоузданији извора изноеи на јааност, С.Ј. Јованов. I. Сватови. Свеобште је познато да ми Срби као прави и врли потомци дедова наши, све оне обичаје које нам они оставише, светим аманетом чувамо, особито ако при таковим случајима вино и месо (а баш и без њега) игра главну улогу, то смо ти ми онда у таким пословима најсавеснији и најпоузданији. Нарочито С могу се поносити ту као први и отлични, и ми их свечано и признајемо за такове, што јест јест, немож с' оиорећи. Као најстарији обичај који од оца Адама насљедисмо јесу сватови (не венчање) па још С шки сватови, таман ствар да се у „Стармалом" овековечи. Сад ћемо даклем да верно опшпемо^ једне сентомашке сватове иретплатницима овог листа, јер мукте читати баш се некипира. Збило се недавно — датум сам заборавио да јеједан С срећно испросио једну С нису се тако баш познавали, него онако по чувењу и слушању ствар се сврши а да се то све тако срећно свршило, имамо захвалити нровођачији, који као ваљан, изврстан, „необичан и никаквог даљег интереса неизгледајући присан пријатељ" све је у склад довести знао, почем му само срећа младенаца лежи на срцу. Просидба је свршена и увепчана најсјајнијим усиехом. За просидбом ево и прстена, овај до душе није увек златан, али ако је почело и зачетак срећног живота, онда ма био од жутог воска пред