Стармали

В.ШНИК ЗМАЈ-ЈОВАН ЈОВАНОВИћ. ГЛАБНИ САРАДНИК АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ДРУГА УНОВОМЕ САДУ 20. Јуна 187!».

ИЗДАЈЕ ШШШАРИЈА А. ПАЈЕВИђА. ИЗЛДЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Наполеону „IV."

Жадим младост твог живота, Жалим судбу твоју горку, К'о што жалим сваки цветак Кад угине у пунољку. Жалим твоје срце младо Што је можда благо било; Жалим цуру, можда дивну. Коју-но би усрећило.

Што си био ланац мрски Који точак среће кочи, II јабука зађевица Коју гризе црв немоћи? ■Јест ко може тебе кривнт' Што те анђо спас'о није, Ти си рођен са том клетвом, А слаб беше збацити је.

Жалим ону кукавицу Која кука у свом вају, К'о што жалим сваку мајку Кад јој срце ишчупају. Јер ко може тебе кривит' Што си рођен у скерлету, У пурпуру тако срамном Твоме роду, — па и свету, Што си био узданица Оног соја отровнога, Оних гуја, излежених Под престолом оца твога, Што си био црни облак На француског дома части, Који-но су пробисвети Поткопали до пропасти, —

Ал ко не мож' роду своме Послужити живим собом, Једна му је срећа дата Послужит' му својим — гробом. Чији живот клетву носи, Раздор сеје куд се крене, Мелем мира мора никнут' Из крви му проливене. II већ ево гроб се копа, Тавним гласом брује звона И у црну земљу мећу Последњега Напол'она. Овај комад црне земље За Француску много значи, Па где ћете за ту раку Згодан, велик камен наћи?

Та зар треба и то питат'? И тај камен сам се дао: То је камен што је данас Републици с душе пао.