Стармали

134

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 17 ЗА 1879.

Поучне приче за добру матору децу. (11о Мдрк-Твсну:) ПРВИ ДЕО. Паучна ескепедиција, коју су изаслале шумске животиње. Било је то боме доста давно, кад су се оно шумске животиње искуниле биле, да о неким важним предметима већају. У тој су скупштини осим осталога, наименовали и један одбор—а позвали су били све славне научењаке у тај одбор. — Главни задатак томе одбору беше, да пође у стране и непознате светове, те да се увери о истини оних наука, које су по њиним школама и университетима изодавна предаване, а осим тога да и друго што шта проиађу. Али и јесте било свечано. Таког подузећа нити је пре тога било, ал боме га за дело неће ни бити. У опште ово је и било највеће подузеће, што се подузимало. Истина, владаје већ једанпут била изаслала доктора „жабца" и то са одабраном четом да пронађе један пролаз у бари> и то с десне стране шуме, а на северозападној страни баре а усљед тога је изаслала и небројене друге експедиције, да доктора траже; али не могоше га никако наћи; држава га је већ прегорела и прежалила била, а за заслуге, које је он држави учинио, поделили су матери му племство. Још је била изаслала барона „зрикавца" да истражује изворе онога потока, који се у бару уливао; ово је опет дало новода, те су и друге експедиције изаслане биле да „зрикавца" траже, а нису се баш узалуд ни трудиле, јер су нашли — мртво његово тело. Дали је он међутим извор нашао или не, о томе се незна. Можда га Је смрт у најбољем раду на велику жалост свију осталих покосила. Ето тако се држава понашала, а било је њих много, који су завидили, и којима неправо беше, што држава толики силан новац потроши, само да барона достојно сарани. Али све ово не бепге ништа. То су биле детињарије и неда се ни сравнити са овим намереним подузећем; та овде су се искупили први и најславнији научењаци, а још им је ваљало поћи у сасвим ненознате и удаљене крајеве, који су лежали на са свим друој страни оне грдне шуме. Али су чланове експедиције баш и узносили. Та само се о њима говорило! На чим би се који само од њих показао ома се то купио свет, који их је завиривао. Једва се кренуше, али је то било стати па гледати како дугачки редови корњача корачају и то натоварене са научењацима, разним инструментима, кресницама (да ноћу служе за знакове), јестивом, мравима и г . . . . ваљима за донашање и пренашање етвари за копање, пауцима да носе ланце и у опште све инжинирске справе итд итд. За овим дођоше водене корњаче за ношњу преко воде ; а са сваке корњаче вио се барјачић и каква друга светла застава. А пред свима иђаше кор зољева, бумбарова. скакаваца и цврчака, који су само убојне песме зујали, а све их је чувала војска састављена из дванајест изабраних пуковнија разне бранже. Тек после три недеље изађоше из шуме и погледаше у бели свет. Годило им је гледајући овај призор. Пред њима ое пружала широка равница, коју је пресецала једна река, а с оне стране реке дизала се до неба нека

пречага, која им је са свим непозната била. Г . . . рече то ће бити земља и то ма чиме опкољена, јер као да види дрва. Али професор пуж, а и многи други одговорише му: „Мисмо вас господине погодили да копате" а ни за што друго. Нама треба ваша снага, а не ваша памет. Ако би кад и кад хтели да сазнамо и ваше назоре, ми ћемо се већ ножурити, и да ћемо вам то на знање. Буд имате са свим криве појмове, туд сте се још устумарали и мешате се у научна испитивања, а други раденици овамо морају да раде и да нам станове спремају! Идите боље, и помозите кад стану пртљаг скидати! * Г. . . се само на иети окренуо, па као што је и по себи окрутан, рече, али за себе : „Па смео би се окладити о што хоће, и смео бих и живот жртвовати, да то није ништа друго већ нагомилана земља тј. брежуљак." Професор „жабац" (нећак оног првог) рече, онај крај је насаи или бедем, који окружује земљу те настављајући рече од прилике ово: „Наши стари су доста зн али, и нрилична еу нам знања покупили ; али слабо су они путовали, те гако можемо ово сматрати за нов диван нроналазак. Слава нам је осигурана, на све да на овоме послу свршимо и да ништа даље не предузмемо. Волео бих, кад би знао, какве материје у том насану има. Да нису сунђери? У опште сунђер је добар, и врло драгоцен материјал, особито за подизање насапа". Професор „пуж" узе свој далекозор и ноче критички да испитује бедем. Нанослетку рече : „Еако није нровидно, то ме још боље уверава, да је то густа пара, која је постала из јаке влаге, та и онако је страшна врућина. Неколико ендијометричких екснеримената ће на мах то потврдити ; али зашто да трошимо и харчимо време. Или зар има кога који може носумњати да није тако ?" Затим узе свој далекозор, и оде у своју кућу да си пренотира, како је пронађен крај света, и у чему се исти састоји. „Мудра и будна глава" рече професор „гљиста" професору „нољском мишу", „паметна глава". Ништа неће остати не испитано. само кад је он с нама. И ноћ је већ насгупила била. Попце и цврчкове оправише на страже; креснице и светлице послаше да светле, а славна комисија оде да се одмори, те да сутра на ново на посао пође. Другога дана у јутро, само се мало приватише и заложише, па омах даље пођоше. Могло је бити око подне, кад стигоше до неког алеа; дужину му не могоше премерити, а састајао се из неке чврсте црне материје, која је тако високо допирала, да је једва и највећи жабац могао да достане. Научењаци се брзо успузаше на то шибље горе, и почеше испитивати и посматрати на све познате методе и начине. Доста су добар комад прешли били, али не нађоше ни какве рупе, а камо ли краја. Не дођоше до никаквог резултата. У аналима и архивама се до данас о овоме још ништа није нашло. На послетку се подиже стари, ћелави многопоштовани и многозаслужни географ професор „водена корњача" — човек који се у пукој сиротини родио, али који је тако