Стармали

139

Поучне приче за добру матору децу. (Но Марк-Твену.) (НАСТАВАК ) Сви научењаци скочише на ноге, и побледишеод чуда. За тим настаде плач, руковање, грлење и свакојака друга чуда. Ова се узнемирност сасвим уталожила била, и опет почеше да премишљају; не прође дуго, а оно се подиже одлични надзорник „гуштер" и овако проговори: ,.Шта? Од куда то? Та венус треба да прође кроз површину сунчеву, а не кроз површину земљину". Са свим се не приметно био г . . . довукао. Ступивши међу научењаке час је овога а час опет онога по рамени тапкао, титулишући га „мој драги стармали". Кад је био нашао згодно место за говор, упрео је био леву руку у ребра, десну ногу је малко савио био, и испупчивши своје благоупотребије, отвори уста, па наслонивши се десним лактом на леђа инспектора „гуштера" хтеде. Али овајсе једко измаче, а мој ти се тврдоруки син „напора и носта" премете доле. Малко се коирдао, али се опет некако подиже и то смешећи, стаде се исто онако, као и први пут намештати — овај пар се наслонио беше на рамена професора „буве" — расклопи уста и опет се откотрља на земљу. У часу се беше опет на ноге јуначке подигао, покушао беше да још отре прах са свога капута и својих лаћа, али се некако тако заплео био, да су га тек у крилу професора „дугоногог" могли отплести. На мах прискочише два до три научењака, и тешећи га помогоше му. Али професор ..жабац" поче на сва уста да виче: „Од сада назите, да будете мало пристојнији, господине г . . . Изговорите шта имате, па гледајте да одете на поље на посао ! — Но — ; шта сте хтели ? Дакле идите мало натраг; као да сте из штале дошли, тако се осећа; шта сте намеравали ?" „С допуштењем (муца) с допуштењем господине, ја сам овде сасвим случајно нешто нашао. Али (опет муца) то не спада на ствар. Али овде је још нешто дру, дру (муца) друго нађено, како се — извините господо, што сам тако слободан да запитам — ка (муца) како се то зове, што је овуда сада пројурило?" „То је пролетња еквинокција" „Г1ро — (муца) проклета еквидоксија! А шта беше оно друго ?" .,11ролаз венерин" „Ма — (муца) мало што нисам опет насео. Али не чини ништа. Са овога последњег је нешто пало доле". „А, е онда је нешто друго! То је срећа! Добри гласови ! Брзо — шта је то ?" „Мо—мо—(муца) морате сами изаћи напоље и видити. Неће бити труд узалуд". Пуна 24 сахата прођоше, а они се нису разговарали. А затим уведоше од прилике ово у научни дневник: „Одбор је 1X1 согроге изишао, да проналазак иснита. Нашли су, да се исти састоји, из тврде, углачане, и неке велике материје, која је на врху заокружена, а коју је још надвисила нека хоризонтална нројекција, која је била налик на главицу купуса, када би ју по преко просекли". За тим се један дан одморише, па свој пут наставишеИосле неколико дана дођоше у неку лепу долину, закљу-

чише да се ту мало дуже задрже, а господа научењаци одоше затим, да виде, и да поразгледају околицу. Професор „жабац" беше наишао на неко чудновато дрво, и одмах дозове своје сапутнике. Дрво беше врло ви _ соко и право, а на њему не беше ни листа ни гране па ни коре. Обилазећи га у округ означио му је професор „дугоноги" висину; господин паук беше му измерио обим на подножју и израчунаше неком математском демонстрацијом обим врха. Држали су да су сасвим нешто изванредно нашли; и како беше неког племена међу дрвима за које они дотле нису знали то га професора „уш" назове неким врло лепим и милозвучним именом а то беше име професора „жапца" преведено у мастОдонски (препотопски) језик. Та увек је био обичај, да су они који су што пронашли били. својим проналасцима своја имена пришивали, и тиме себе овековечили. Али сад тек пронађе професОр „пољски миШ", који је свсје фино уво на дрво наслонио био, да неки хармонични гласови из њега излазе И сада почеше тек сви редом своје уши наслањати и уживати, и сви се зарадоваше и зачудише. Професор „шумска уш" беше позван, да му и ову особину у име умете, што је овај драговољно и учинио. Међутим узе нрофесор „пуж" телескоп и поче дрво тако да испитује. Сназио је мноштво ових дрва, који су се У једном реду тако далеко пружала, докле је он само могао догледати. А и то је нашао, да су сва дрва близу врха са 14 великих конопаца Једно за друго спојени. Ово их је изненадило. Врховни инжинир „паук" попе се на дрво и изјави, да су ова ужета проста ткања, које је каква грдосија из његовог племена уткала и раширила била јер он види његов пљен, који је са свим у паучину умотан, и који изгледа као грдне крпетине, а без сумње су здеране коже, каквог грдног, уваћеног и поручаног инсекта. II баш пође преко таког једног ужета да још боље и из ближе посмотри ствар, али осети да га табани пеку и осети неки удар, на отпустивши један конац који је сам откао, пустио се беше на њему доле, и саветоваше, да се брзо у стан врате, јер би могло чудовиште наићи и могло би се исто тако зарадовати, да кога научењака увати, као што смо се ми зарадовали кад његову паучину видесмо. Исте вечери начинио је природњак експедиције леп модел овога грднога паука; није ни требао да га види, па је опет, пошто је нашао неку кичмену коштицу, са свим добро знао, како цела животиња изгледа, чим се занима и шта уопште воле. Начинио му је реп, зубе, четрнаест ногу и губицу, а рече, да исто тако воле траву, као што воле марву, шљунак и блато. Надали су се да ће моћи наћи још који ексемплар, који би могли испунити. Професор „шумска ваш" мишљаше да ће он може бити моћи са својим наученим колегама ког и живог ухватити, кад би у заседи засели и мирни били. Већање и собет се тиме свршило, што су то чудовиште назвали но природњаку, јер он је после бога, „створитељ" његов. „А и поправљач" прозбори г . . који се опет међу научењаке увукао био. (Продужиће се). *