Стармали

90 „ стармалл" број

по Срему, те сам био љубопитљив: радиди се и овде по тој истој мајсторији? Дођемо ти на вашар и уђемо у једну велику шатру. Питам ја ома бесно : где седе Ирижани ? •Један бркоња рече ми: Ириг варош? Ја њему: Ривица натарош! Он мислећи да сам ја неки велики господин скљуси ме на неку полицу. Од туда се види бар двеста ћелави глава. Ту се сад разврзе велики диван. Опазим ти ја једну ћелаву главуру, стакли се ко слепачка тиква. Кад се окрену, оно браца с њушке сед ко куцов а с ушнју бео као мацко. Ко је, мајко моја, сећам се да сам га видио још негде на вашару? Рифтиг, биће баш у Жабљу, де је куповао волове. Питам ја мога комшију: је дп то Фелчер Пера што су га Шајканш послали да учи вадити зубе у Пешти. Јесте, вели, гасг <1е кп1отћеп ћесзпМсб етћт-г. У том ће доћи ред ка Перу да и он дивани, па ево чуј како је диванио: ,,0 вашарџије! Једва сам дочекао да сте се једном већ опаметиди, те сте нагли по тој магли да помаџарите све кусо и русо у овој земљи. Само је штета што је од хиљаду година амо сила света помрдо те се не ће моћи више помаџарити без новог ускрса. Мени је ова фабрика што ви хоћете врло мала, јер та ради врдо споро. Ја хоћу да то пде на двоје на троје, треба да се женидбене дозволе издају само онима који ће издати реверз, да ће родити Маџара. (Браво!) Идем још даље. Треба сваку бабицу заклети и обвезати, да чим види да се које дете не р а 1) а с ц р в е н о м п а п р и к о м у з у б и или ако иде полеђушке па н е м а м а м у з а, онда нека га 1цта1аЊб1 врати бабнца ома натраг. (Браве! Браве!) Јер вид'те мене, ја сам бапт матор кеша, па вам кажем на моје поштење, да би желио да се још једном родим као Маџар. Кажу да се ја облизујем око масни лонаца. Боже сачувај. Ја ништа више не тражим, мени је доста што су ме пустили, да ја свакога прп визитацији скинем до голе коже. Верујте да сам ја то само за то чинио, да видим да ли бп Рацима, Швабама, Тотовима и Рушњацпма могао одерати к о ж у и у сваку ту кожу метути по једног Маџара! (Брависиме!) Ја сам пријатељ владин, а да нетражим ништа од владе, ево вам кажем п то да, метнимо случај, поштована вдада данас добије шуљеве, ја бих је излечио без иијавица само мојим језиком — и то без икаквог хонорара. То бих учинио пошто сам Маџар! Но да завршпм овај мој диван. Ево се ја заклињем пред лицем вашим: тако ми сви маџарских светаца и бучува, ја сам Рац, жена ми је Влајиња, један ми је комшија Тот а други Шваба па ипак ако ви подигнете ову фабрику ја ћу одмах сутра родити Јаноша! (Сумња) И хоћу! (Окрене се страним вашарџијама из додње земље). Ја не разумем за што се ви не маџарите ? Ви сигурно немате ни нојма о маџарској култури ? Маџари су, треба да знате, изумели чутуру, изнашди су француску браву, Маџари су први на свету тукли еитну паприку, они су направили бркомаз, први су понеди зашиљен брк, замесиди су црвену ћупу,

. за 1879.

завели су кочијаше. То су све културни маџарски проналасци. А шта да кажем за маџарску уметност? Зар нисте чули какво је грло у старога Маџара? Маџари су изумели и звпждање. (Тако је! са свих страна.) Наравно ви сте рита и баукери, па сте јако заосгали у просвети иа немате ни појма о овој култури. Пошто је цео свет Маџар, то сам ја зато: да се изашљу ома седам пусга-комесара да застру ово плаво небо великом зеденом фирангом, да месецу заошиље бркове, да свакој звезди привежу мамузу а на сунцу да етаблирају циганску банду, па ће цео свет играти како Маџар свира!" (Силно пљескање, бурно руковање, фелчеру отпада прво десна понда лева рука). Док је славни фелчер Пера брате, тако мудро диванио, ја сам у име Зеленога Косте приналио мој котур и молио сам се Богу као оно покојни стари Сентиванац: Дај ми Боже среће и здравља а мом Пери мало памети! Погледим у фелчера Перу па помислим: Ти-теле! Ти-теле! Заслужио си да те носи мутна Тиса. У Пешти код „златне руке" Твој чика Јефта, II. п. Распитај дер богати синовче тамо у Вас пошто је лој, па ми јави. Сервус!

Шетња по Новом Саду. XXIV. Кажу учени људи, да у свету има две трећине в о д е, а једна трећина с у в е з е м љ е. Али ваља знати, да кад су они то мерили онда још није бпо Сегедин са целим хатаром својим потонљен; Посавина је такође била сува (изузимајући, што се граничарска крв онде проливала), каћки рит, жабаљске ледине и темеринске њиве равним начнном бејаху поштеђене (јер онда Тиса још није била „регулисана"), а и у ДеспотСт. Иванску цркву у Бачкој није се онда још ишло на чамцу, као сада, (јер није било у оно сретно доба ни Тира, ни његова канала). Сада би пак рачун сасвим друкчије испасти морао, јер код толиких киша и поплава не можеш готово нигде ни наћи суве земље, осим у лонцима за цвеће у неким прозорима, јер госпође због „фрише фире" немају каде да заливају. Сада кад би когод узео риф да мери суву земљу, и цименту, да измери колико воде има на свету, као што научењаци то чине — нашао би да је размер данас сасвим друкчији и да сад сува земља према води не стоји као некад један према три, него да сува земља стоји и с н о д — воде; а допустимо баш и да је вода трипут већа, дакле и трипут јача од земље, то ова ма како т в р д а бида, мора страдати, јер као што је познато: три доша избише Милоша. Ми смо овде у Новом Саду пре три године у нашим „шетњама по Новом Саду" газили по води, јер је бида до пијаце, али ове године надамо се да до тога неће доћи, јер је већ (!) изабран у репрезентанцији одбор, који ће да да одпор дунавској навали. Али мени се чини, да ће за устукнуће Ду-