Стармали

147

Мале приповетке из народа. х. Мисли се да је поповски џеп дубок, ал' то не стоји, поповски.су џепови без дна, и чикад се не могу напунити. Ево овако приповетка то сведочи. — Вејао човек сочиво, на то наиђе поп па рекне „ала ришћанине, дадер и мени једну шаку сочива, кад се тачо десило. Човек на то рекне: „узми попо и две и три шаке." Поп почне шаку по шаку сипати у џеп. Човек је допекле ћутао и гледао шта поп ради, а кад је видео да ће поп већ скоро све сочиво да саспе у џеп, онда рекне: „нек ти је иопо просто све сочиво што си узео, ал молим те изручи га из џепа, да само од чуда видим, колико ти је дубок џеп." Кад поп изручи сочиво, а то вршна мерица. На то рекне човек: „сад тек видим, да у попа није само дубок џеп, него је без дна, и неможе се никад наиунити." XI. Калуђер био болестан, па му дозову доктора да види шта му је. Кад је доктор видио, нрописао лек и отишао, запита болесни калуђер братију : „бога вам шта каже доктор, каква је болест на мени? Они му одговоре: „доктор каже, да имаш водену болест". „0, то је нека луда" рекне калуђер, „одкуд би водена болест на мене наишла кад ни сам се напио воде од како сам се закалуђерио ?" XII. Прота Косић удавао кћер, и кад су је сватови већ повели, поче протнница по обичају плакати. Кад то прота види, рекне јој : „иди лудо, не плачи. Нек плачу они што воде ђавола у кућу, а ти се радуј, што ти воде ђавола из куће." XIII. Док се још учило по старој моди: аз, буки, вједн, И Т. д. запита један човек учитеља: „бога ти мађистору, како се учи мој синчић* ? Учитељ одговори: „до како (к) и којекако; ал' од како (к) баш ни- I како". XIV. 'лтха поливала свекра те се умивао, ал' је заборавила, да му пешкир дода. Свекарјој рекне: „снајо! ми смо имали једног кера, па смо га звали: п ешкеш," и с тим хтео је њу нотсетити, да му пешкир да. Снаха на то одговори : „Бабо! п ми смо имали једног кера па смо га звали : оскут": и с тим му је дала разумети да се о скут убрише. XV. Бирташ и воденичар горели у паклу заједно. Једаред запита воденичар бирташа : „ ала брате шта си ти тако јако згрешио, те сн овог зла допао ?" Бирташ одговори : „ја сам точио пиће, вино и ракију, па ми је сила мања мера била, него што је требало." »А моја је мера с којом сам од људи ушур узимао, сила већа била него што је требало," рекне воденпчар, ,па како је то сад, да ти због мање а ја због ј веће мере једног и истог зла допадосмо?"

Абуказемов календар. Јули. 1. Козма и Дамјан. Један уредник моли се богу, да га од сваке беде сачува. 2. Зулуси у јужној Африци распитују, ко је то тај Јероним Наполеон и хоће л' скоро доћи у Африку. 3. Грчка комора пзабрала је Папамих алопопула за председника са 71 против 68 гласова, (Ови 68 нису ваљда моглп да му изговоре име, те с тога негласаше за њега). 4. Министар београдски * иступио је данас из свога кабинета (т. ј. чим се окупао у пливаоници и обукао, одма је нз свога кабпнета изишао.) 5. Један математичар рачуна у колико бе се пермутација дале ставити „Бачванске песме", што их је покупио Ст. Бошковић, па да се у сваки пут друкчијем распореду издаду као нове збирке. 6. Абердар и г. Алимпије, наумили су да штампају друго, умножено издање своје некадање полемике „Питагора или Тал ?" 7. Забатаљеној згради на Палићу код Суботице, коју је пок. Остојићка оставила општини да ју ова држи у чистоћи и реду, саветују доктори да се и сама окупа у Палићу, не бил' се мало очистила од гада, и не бил' се костобоље курталисала. 8. У Мостару забрањују Турци Србима да носе црногорске капе, него турске фесове, ово је додуше и лакше, јер до црногорске је капе и тешко доћи, а турских фесова је много остало пустих. 9. Черевић и Футог престају даклем бити од сада Хамбург и Тријест, јер локална лађа престаје од сада возити. 10. 45 мученика. Боже, да л' су ти мученици били уредници или српски народни учитељи?

Орпска освета, Познати српски родољуб г. Никола Николић, житарски трговац из Будима, бави се од неког доба у Варадину, те крај дунавске обале оправља своју житарицу. Било је ономад да је у једној госгионици у Варадину неки младић син неког богатога Немца трговца разметао се непристојним погрдама на Србе. Између прочег ругао се тај младић овако: „Б1е Зег1) е п з а е п 1 ш ш е г : к а ж и, к а ж и и п <1 з 1 п <1 1 а иЂег Ва§агз1". Србин Николић слушао је из прикрајка ово разметање — и није надувеног младића удостоијо ни одговора. Кад би сутра дан, отисне се исти младић из Варадинског пливалишта низ матицу. Вода га понесе лиманом п увуче у вртлог. Ма да је био добар иливач, поче вртлог да га дави, а младић запомаже из свега грла: НШе! Ајао, помаз! Г. Николић чује то запомагање, позна јучерашњег ругача по гласу и пошље одмах чамац са своја три момка те ови исгргну младића из чељусти извесне смрти. Кад је ругач сав модар стао на сигурну обалу рече му честити г. Николић сасвим мирно: „Оез^егп *