Стармали

151

Кад су је скинули видило се да на стражњим ногама имају нокте, налик на копиту у муле, али шире, а на предњим ногама имађаху прсте и то доста јаке, и таке дужине, какве се ни у жаба не налази, а и ови беху широким ноктима снабдевени, да би лакше рану могли из земље копати. Имао је неку длаку на глави, налик на длаку у пацова, али беше дужа, а имао је и кљун, те је номоћу овога и помоћу свога јакога мириса рану себи тражио, кад се је радовао, капљала му је вода из очију а је ли био тужан и жалостан, то је ужасно и страшно јечао, тако да се лако ко могао, да поплаши и да помисли, да ће се распасти и пропасти, и да ће тиме своје муке доконати. Кад су се два човека случајно нашла, то су давали неки глас од себе* који је од ирилике овакав био „0, о, — са свиш добро", и наши песници дођоше на ту мисао, да они „говоре"; кад и кад носи овај створ неку велику штаку собом, држи је пред лицем, и нушта густ дим кроз н>у, али тако оштро и са таковим грајом, да му се пљен поплашити мора, а тада узме опет ту штаку у сво|е канџе, те се упути своме ноћишту, а распали се чисто од дивље ђаволске радости." Овај опис су потврђивала са свим фосилија. Примерак „капетан кид" испитиван је до најмање маленкости, на глави и ва једном делу од лица нађоше неку кожу и бунду, налик на коњски реп. Великом муком скинуше му кожу, и видише да му се тело састајало из глатког, белог, са свим скамењеног ткања. Слама, коју је пре толико стотина година јео, још му је заостала у стомаку и ногама (беше испуњен). „Близу ових фосилија нашли су неке предмете, које да богме пезнање није могло да поња, а који су за науку од велике користи били. они отворише таЈанствене двери давно минулих столећа. Ови стародревни споменици показаше, када је човек живио, и чиме се бавио. Јер овде су лежали докази, који потврдише да је човек живео у прва времена, у којима живише и остале животиње најнижега реда. Овде су нашли скамењеног „наутила" који је по прајезерима пловио, овде се нашао скелег „мастодонов,, „ихтијосаурус-ов" „великог медведа" и „грднога гуштера". Овде су нашли и иструле кости ових изумрлих животиња, а и од „младих" неке особите људске расе, и то уздуж преполовљене, и тиме је доказано било, да „срж" за човека није луксус био. „Видело се такође, да је човек ову суж појео, јер не беше трага од зуба друге какве животиње, и ако је г . . . приметио „да ни једпа животиња не може кост зубима запарати, и то ни овако ни онако. Овде су се осведочили, да је човек имао и нека нојма о вештини, а то изводише отуда, што неке ствари беху означене таким речима, које се немогоше превести: „нож" „ишаране коштице прачовека". „За гробљем нађоше гомилу пепела а ово беше опет доказ, да је човеку добро ишло при погребу — јер иначе „Стармали" излазп 10., 20 и последњег дапа у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . па 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по годипе 2о гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

од куда пепела овде? — а и то, да је веровао у бога и бесмрће душе јер нашто те свечане церемоније? „Да реканитулирамо све ово : „Држимо да је човек имао нИсмо, знамо да је у истину некада постојао, дакле није митска особа, био је друг медведа, мастодона и других изумрлих животиња, а ове па и своје млађе је кувао и јео, носио је примитивно оруже в разумевао се мало и у вештинама; уобразио је себи да има душу, а наслађавао се држећи се за бесмртног. Али не подсмевајмо се; могло би се наћи створења, којима би и ми а и наша сујете, па и наша наука смешна била.''

Добро се извукао. Један пријатељ наш бави се са астрономијом, и по пзвесним знацима прориче, кад ће бити ветра, кише, града (или у опнгге непогоде). Бише пута, заиста се догодило онако како је он предсказао. Али ономад нпје га срећа послужила, јер баш онога дана, кад је, по његовом пророчанству, требало да буде непогоде, било је најлепше време. Наравно да је било задиркивања од стране несташних другова. Али наш пријатељ, који није само астроном, него је увек и при добром хумору недаде се збунити нити признаде да је пофалио. Он им овако разјасни: Ја сам предсказивао да ће данас бити непогоде, и као што видите ни сам погодио. Али кад човек не погоди зар то није непогод а. Даклем ипак је било непогоде. — р. —

П а б и р ц и, ИЗЛИШНЕ ЗАВЕСЕ. — Неки тврдица имао гадну жену. Једанпут дође он кући и затече жену, где прави завесе на прозоре. Опииав скупоцену материју рећи ће тврдица. ,.А на што те крпе, шта ћетизавесе?" — „Нашто?" одговори жена, „а шта је нужније него завесе на прозорима. Иначе нам комшија од преко пута види у собу кад се свлачим". — „Маии се тога", гунђао је Кир-Јања. „остави ти само прозоре отворене, па ће комшија направити завесе на своје прозоре, да те не види!" ВОЈГГЕР. — Неки комшија волтеров имао је ^рђав обичај, да Волтера сваки час ово или оно запиткује. Једнога јутра пође опет исти комшија Волтеру на сусрет; овај кад га сусретне повиче му изцалека : „Господар комшија, ја ништа не знам од тога свега, што сте наумили да ме питате". — Један постмајстор, који је требао да вози у Париз Волтера разболе се, те није могао сам да иде с Волтером, него пошље свога сина, којем при полазку рече: „Пази синко добро, јер помисли, да у Европи има десет царева и краљева, али у целоме свету само ј е д а н Волтер!"

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду, а коме је наручниЈе Дру Јовану Јованови^у Змају у Београд. Претилату пак и огласе, ваља слати на штамнарију А. Пајевића у Нови Сад Дена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.