Стармали

„стармали" број 20. за 1879. 159

П а б и р ц и, НЕМА ИЗГЛЕДА. — у жестокој грепирци о неком подитичнои предмету, рећи ће неко своме нротивнику: „Бре научићу ја тебе памети! — „ Ја нак" одговори овај „држим да тебе никад намети научити нећу моћи". ИЗ САФИРА. — Мајмун је подак човека; дакде два мајмуна су читав човек. — Ноје је био први цензор 1 . он је изцедио сок. а љуску бацио пубдици. — Адам је једини човек, који није плакао кад се родио; ад' за то је плакао кад се оженио. — Шта је то опера ? Што би врдо лудо било кад би се говорило, те с тога се пева. — Диоген је био највећи филозоф. У вину је као што знамо највећа мудрост, а вино је у бурету, даклем је у бурету> највећа мудрост". БРАВО! — Уредник неких немачких новина, беше нресуђен на 2. месеца затвора, што је варошког касира, као непоштеног чиновника описао; и тек што сирома отседе ариште, а мој ти касир побеже са 10.000 ф. варошког новца. Е ако то није за црћи, нући, па незнам шта је, зато треба сваки да се пази, па тек носле учињеног дела, да своје мнење изда. д. п. извртало. ТАКО ИМ ТРЕБА! Неки прајски министар, узе једну кућу под кирију, и кад је газдарици, — која беше удовица — своје име рекао, добије за одговор : Молии за опроштеае, кад сте ви госп. министар. онда вам немогу моју кућу под кирију дати ; јер ја немогу сваке године у мојој кући партаје мењати". Кам среће, да су сви таки и овде код нас, бар би остади без министара, јер тек ваљда неће нико министровати под ведрим небом ; е ал код нас је то друкчије, јер ако нема министар кућу, а оно — е а оно друго није слободно рећи, већ мислити. д. п. извртадо. Његов брат, Дође берберин на пијацу да куни дрва, и нађе једна кола дрва, те запита газду: „Пошто су ти та дрва, тако као што стоји?" — „15фор." одговори цродавац. „А ти хајд' терај мојој кући" заповеди брица,. Кад дођоше кући, хоће продевац да истоварује дрва, но берберин не да, него вели он је и к о л а купио, јер је питао: пошто су дрва, тако као што стоји. Овамо, онамо, пред судију. Судије ће рећи продавцу: „Магарче један, берберин има право, него поскидај с кола шине и све што није дрво, па носи, а кола сп продао. Продавац не имаде куд, него тако мораде да учини. После неког времена поведе исти продавац магарца нспред кућом онога берберина веже га, па уђе у берберницу. „Пошто ћеш мајсторе обријати мене и мога брата? запита берберина. „Сваки ће платити 5 новчића." Седне човек и берберин га обрије. „ А сад идем да доведем могз брата." Изиђе на улицу, одреши магарца и поведе га у берберницу. „Шта је то?" цовиче берберин. „Ово „Стармали" излази 10., 20 и последњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . иогодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на 110 године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

је мој брат" одговори човек, „него дага обријеш по погодби за 5 новч." Берберин га стаде грдити, што му таку срамоту наноси, да он магарца брије и истера га напоље. Човек оде оном истом судији и рече: „Кад сам пре био код тебе, ти си ми казао да сам „магарац", а кад сам магарац, онда је ово мој брат, него право је да он њега обрије, као што смо цогодили." Судија увиди да човек има право и тако берберин мораде магарца за 5 новч. да обрије. Нови свеци Мађари и Немци, Мађарице и Пемице — људи жене, старо и младо, здраво и болесно из целе Бачке, па чак и из Баната иду с литијама, барјацима и крстовима на Текију цркву да се помоли богу за здравље и спасеније душе своје. Народ гологлав и погнутом главом пун божности корача, а напред иде крст и барјаци и сви скупа певају песме деви Марији. Једна таква гомила побожни Шокаца из Пла*на стиже такође јуче амо у Нови Сад, иутујући на Текије. Но не знам из којег узрока посвађају се нешто Шокци и разиђу у два табора; један табор се оцепи од другог и с „Језушем" оду на Текије, а други пак табор остаде без „светнтеља" и не мога даље ићи. У том се деси да баш поред њих прође онај Талијанац, што продаје од гипса разне Фигуре већином митологијске слике, музе, богиње, списатеље и т. д. Шокци видсћи те Фигуре помисле да су то кипови светитеља, те задрже талијанца и купе две Фигуре богињу Венеру, музу Мелпомену (мислећи да су Марија Магдалина и огњена), а за тим немачког песника Шилера (мислећи зар да је свети Бона?) и тако одоше на Текију, пуни побожности.

Нека се пази! — У нашу варош стижу са свију страна многе гомиле људи, шта више и жсна певајући сви у глас јавно по улицама, неке живе песме, уз то носећи по сокаци барјаке, а и око вароши их има по читави табори. Већином су Мађари и Немци и сви су се устремили управо у град у Петроварадин. Шта те гомиле намеравају ишта садуово радено доба овуда траже нисмо могли да докучимо. (Ако сте љубопитљиви можемо вам ствар разјаснити, а уредно вас умирити и бригу вам растерати : то су побожни католици, који с барјацима и песмама иду на Текију цркву да се богу помоле и опет ће си опет мирно вратити својим кућама. Ур.) Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претнлату пак и огласе, ваља слати на штамнарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

ЛЖ"" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. **ЗДб