Стармали

ш Г/г ./Л.

ШСНИК ЗНАЈ-ЈОВАН ЈОПАНОВИћ. Г.ТАБНИ САГАДННК АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ДРУГА

УНОВОМЕ С АДУ ј 31. Јула 1870.

ИЗД.Ш ШТАМПАРИЈА А. ПДЈКШИ.А. ИЗДДЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Одидер, Музо, ,Брукшанцу" на домак Ако си момак! Ево ти пружам десне руке лакат (Немој да дуго стојим као сакат.) Закачи се за њу, мила моја дамо, Па да похитамо К'о девер н м.тада Кроз променаду Новога Сада. Пратње се ове само зато примам Јер, ка' гато видшп, кпјавицу имам.

Ода новосадској променадж. Та твоји су пути, к'о што треба криви; У твом густом мраку просвета не живи; Из листова твога зеленог огранка Нико није чит'о подитичног чланка; Нит су икад чули љубитељи мира Да у теби банда српске песме свира; Ти се дајеш газит', а не кажеш: јао! Па зашто те гоне? Бог би свети знао.

Шта, не смеш, музо! онда не смем ни У шанцу има гуштера и змија, А нашу песму хоће да заглуша Певачко друштво жаба крекетуша. Ал срећа што је агенција туде; Ово је место за паметне људе За паметне људе, за паметне жене Ег§о и за тебе, ег^о и за мене. Одавде песма нека се излива — Поред чаше пива. Ох, променадо, млада и зелена, Росом и прахом лепо умивена, Каквим си грехом увредила л.уде, Да те на ропство, на шанац осуде?!

Ал признат' се мора, тајити се не да : Ко те једном вили — тај те приповеда. Прашина је твоја тако дивно густа, Ко кроз тебе прође пуна су му уста. Најпаметније је (по назори моји) То, што поред тебе таки „швимшул" стоји; И заиста није та навика глупа, Ко кроз тебе прође да се таки купа. Али променадо, макар да си кужна, Ти си ипак зато Новом Саду нужна. Нарочито Србин тебе воли младу Јербо се у теби привикава смраду; Удишући твоје труло-гњиле смесе Привикне се лепо, па лакше поднесе Оне веће смраде, што одозго греду И који су данас на дневноме реду. Ст.