Стармали

162

Које су женске најлепше? штудија од К. К Ово иитање знам да занима многог читаоца, а уверен сам и многу лепу читатељку, те ево ћу да вам прикажем неколико женски, па сами нресудите, која је најлешпа. Пре свега мислим да није лепа само она, која има лепо лице, лепе очи, дугу косу и т. д. јер богиње лице искваре, очи могу да обневиде, коса временом оседи него да је она лена, која поред пријатне спољашности има још једну много већу лепоту — лепоту душе, коју не може променити нити болес-т нити године и која остаје навек стална на с тога ћу и ја говорити о тој лепоти, о љупкосги у женскиња. Има такових женски које кад би човек у истини познавао више вреде него икоје друге, али које из смирености, са недолажења са друштвом, скученим стањем а највише са своје безазлености не износе своју љупкост на видик. Те су женске налик на љубичицу, која далеко од света скривена у каквом лугу цвати и мирише, незнајући за лепоту свога мириса. Па тек ако је ко срећом нађе и на видик изнесе 7 онда нас очара својим миомиром. Тако и те женске, тек ако их ко нађе и зна оценити њихову унутарњу вредност и уведе их у друштва, која за њих приличе, онда нас изненаде својом љупкошћу и душевном лепотом. Друге су исто тако љупке, т. ј. хтеле би да су љупке и оне увек нружају дарежљиво руку где треба помоћи и где се тиче добра и оне радо помажу и радују се туђем добру, али завиримо дубље у њихов рад, на ћемо видети да су то код њих само спољни појави, а често и тренутни и оне су обично онда само љупке, када мисле да их ко гледа и кад треба свету да се као такове покажу, или кад држе да су пред ким, који је виши од њих и од кога могу временом имати користи. Те су женске љупке, али не као оне прве, оне су као лепа јабука, коју кад расечеш а она унутри — покварена. Одма за овима, или боље рећи овима налик су оне женске, којима је љупкост средство којим ће се мушкима допасти. Оне желе да се њом допадну, да залуде, да по швапски праве „ероберунге," да им се свако чуди — ал да љубе. — Љубав је код њих ништа, оне[и не траже љубави, оне гледају да задобију што више удварача, играча, посетача, молиоца, просиоца, а највшке једног — богаташа, па онда збогом љупкости, доста си ме послужила, доста си ми била маска, дванајсти је час — маске сс скидају — игра је готова. Имаде и такових женски код којих је љункост помодна тарлатанска аљина, која се само онда облачи кад се иде на бал, игранку, у друштво, а чим се до})е кући а она се свуче и остави у орман, и не облачи се опет, док се не нође у друштво. Те су женске најопасније, јер ко их не зна, тај би их у први мах скупо платио. Оне су у друштву доиста миле, из сваке речи тече им мирис душе мислиш е слушаш анђела. Ал да ти је да је видиш у кући, и ту ти је апђео. ■— само што јој нерасту рогови, ал и ту нападају само на оне, који од њих зависе, за странца су увек пријатне, одма увуку рогове и опет имаш пред собом анђела. Истина је да женске и не треба да допусте, да их ми са свим нознамо, јер баш у том непознавању и лежи

она сила, која нас к њима онако привлачи. Женска треба порец свих врлина да има једну малу ману, јер увек добра па добра, па би се та једноставност нама мушкима и досадила — јер шта би било да сунце непрестано сија, и да никад не падне киша, а сви знамо како нам је мило сунце, када после мале киле сијне. Па тако и све Евине ћери нека немају но новијем изразу мало своју — слободну вољу — али то само по кад кад. Та и сама прабаба Ева, да није била мало самовољна, послушала би деда Адама па не би загризла јабуку, а знамо какво нам је добро тиме учинила, јер да не беја ње и њене — слободне воље — не би било ни нас. Али доста тога. Да споменемо још једну врсту женских и то такових, које су и по спољашности и по унутарности лепе. Те женске, то су алем камен, и благо оном који га нађе. Оне су кадре за своју породицу све и сва ножртвовати, оне су такове не само ако су богате, оне су и у сиротињи исто тако светле. Уђимо у једну кућу где је такова газдарица па била и худа сиротиња, ипак видимо да је у соби све у најбољем реду, оно мало намештаја што га у соби има, све је укусно ноређано, сто је опран, столице очишћене, прозори чисти и светли а ако на њима има још и најмање завесе а она је бар чиста и бела; па тек газдарица, она је обучена онако као што се пристоји њеном сталежу и стању, а оно је укусно скројена и сашивена, а кецељац па ако је и закрпљен а оно јој чак и закрпа лепо стоји. На како је пријатна, из ока јој можеш читати све што јој је на срцу; задовољна је са оним што има, па да јој видиш дечицу ако их има ева су здрава и чила ал их је зато мајка дојила и неговала. Па је илак лепша од многи госпа, које своју децу дају дадиљама — да им не поквари лепоту. Њојзи не шкоди дојење она је ипак румена и здрава, и не требају јој које какве масти за улепшавање, њојзи су њена деца најлеппш украс. То су најлепше њене матере. ваљане газдарице а и праве Српкиње. Али на жалост рећи, на ризик ма ме која лепа читатељка и осудила, да је данас већина женских, које гледе већма на спољашну лепоту; ал за то ипак нисам рекао да су све такове и тешила се тиме што сам ја ово писао Српкињама. Ставио сам пред њих огледало, али не да гледају како им сгоји туђа коса или француски шешир и т. д. ја сам им ставио огледало, да виде и познају себе саме, а надам се да ће свака Српка увидети и познати саму себе и друга и знати оценити, која је од њених сестара најлепша. Други нут ћу вам приказати, које су очи најлепше а сад до виђења.

Телеграфски де пешке. Берлин. Опште приближивање назадних едемената. Фратори су отишли до Бизмарка; а Бизмарк је отишао до фратора. Загреб. Данас су л ечници визитирали Странку радаинашлида пема велике опасности. То је само последица ове врућине. Неколико каблова хладне воде из разних словенских крајева, — па ће сиромаси доћ и к с е би.