Стармали

„стармали"

ћира. Даклем ииак је дао оставку г. Чизи Р е ф а р и. Спира. Та не зове се он Чизи Рефари него Зичи Ферари. ћира. Не знам шта ми је данас те неке речи натрашке изговарам. Спира. Онда, ћиро брате, немој да говориш о Новом Пазару, — јер место Нови Пазар можеш рећи Н о в и 3 а п а р — па ето ти невоље.

ћира. Читам из Заставе да ће у Вршцу скоро бити рестаурација магистрата. Спира. Па ваљда немају довоадо опробаних српских кандидата; — могли би им ми Новосађани кога позајмити, ма нам их и не вратили. ћ и р а. Бре има ту кандидата и сувише. За градоначедника јавило се њих седморица, за капетана 13. за ферволтера 82. С п и р а. А за благајника ? ћ и р а. 0 томе не говоре ништа, јамачно их има толико, да их не могу ни избројити.

ћира. Шта велиш хоће-ли ићи владика Анђедић на сабор? Спира. Него, да шта ти мислиш? ћ и р а. А по чему то судиш ? Спира. Судим по спремању његовом. Јер чујем да у конзисторијским седницама на врат на нос оштри своју самовољу, подгрева својесофизме, поткива свој пркос, засукује своје рукаве и т. д. ћира. Видиш, то последње бар није нужно. Јер ако су му рукави дугачки, могао бих му их и сабор подкратити. Т. ј. ако бог да слоге и споразума, жао што се надамо.

21. за 1879. 163

Е о к и ц е Из Сегедина јављају да Тиса опада, али да се Тифус диже. Ако ће и у иолитици Тиса оставити такових т р а г о в а, онда му и најлојаднији ттатриота мора зажелити: да иде — бе-зтрага. Није то смешно што се странка рада напела чак до Дрине, него што и оданде пружа руку да забагља и преко Дрине.

Да је новосадски магистрат каквом зидару поверио да 31 у сазида фрак или атилу, — ја би казао: евала, баш су мудре те наше старешине! Али дати шнајдеру да им сашије кућу, која ће трајати 30 година — то ми изгледа сасвим Зичиферарски.

Ови дана представљао је у новоеадској срнској читаоници неки Спира немачке лакрдије, и то тако маене да су присутне госпође морале запушити уши памуком. Да не би стран свет помислио, да је то наш Спира (ћирин друг) изјављујемо овим, да наш Спира и кад би дошао до те невоље да н е м а ч к и лакрдише, то заце <то не би чинио у српској читаоници. „Обзор"је нашао у ј ајету длаку. И ако није баш у ј ај е ту а оно је у Јај цу (граду у Босни), — и ако није длаку а оно је нашо которског судца који се усудио признати да је Србин. И „Обзор" на то вели: Швит ^епеа&з атш. (Т. ј. Не смејте се браћо!) — Ми смо са свим противнога мнења, и баш у пркос „Обзору" велимо: Смејте с е б р а ћ о ! Да се чувао! „Како је живео ваш муж, кад се тако добро и у етарости одржао здрав и једар?" „Ето видите, мој је муж сада 73 године а да се у мдадости својој боље чувао, зацело би му досад већ и преко сто година било!" Црноризци. Један калуђер сретне оџачара па ће га запитати: „Како је мајстор-Сепл! Јесте ли вредни? Колико сте оџака данас већ очистили?" — „Неких двадесет" одговори оџачар. — „А шта вам се плаћа од оџака?" — „Два сексера". — Па то је 4 фор. Богме је то лепа и лака заслуга". — „Тако је пречасни господине та ви најбоље и сами знате, да ми црноризци лако до новаца долазимо.

0 Д Н 0 Ш а ј. „Драги муже, нашега Перицу не треба више да шиљемо у школу, та тамо се деца кваре. Узми само, модим те, данас на испиту запита директор дете од десет година: шта је то „одношај". *