Стармали

164

Шетња по Новом Оаду, XXIX. Већ се поодавно нисмо шетали но Новом Саду, а и боље што нисмо, јер међутим су се збиле толике неприлике, да би у шетњи лако запели за какву незграпну ствар, те би могли скр'ати ногу и стрилење наше; могди би се лако спотаћи о „Обзорова" булазнења, што се но калдрми вуку, могао би нас садна овој врућини спопасти и ујести бесни „Народни лист", или би могди упасти у проваду што зјапи између Срба и Хрвата; могли би сдучајно нагазити на сугред загребачке „Странке рада", иди се очешати о черевићког писара Марковића, којп има власт и област, да невиног човека осуди на 20 дана затвора; или би се срели гдегод иред каквим бирцузом са Иваном Маршовом, који носи неку адресу на потпис а како разни ветрови дувају могли би и навући себи на врат ревматизам иди преску парницу и т. д. За то је добро што смо седеди на миру код топле фуруне (сада је свака и свачија фуруна топла), а сада како је све то прешдо, можемо опет измилити на улицу и комотно се шетатн по сокацп, само што морамо сврнути у сваки дућан и под сваку капију да се скдонимо од побожних текијаша, који хиљадама иду по сокаци у гомилама и дижу силну прашину. Али прашину нетреба презирати, та и ми смо смртни људи и од нас ће бити прашина, па ће и нас временом текијаши л т небо дизати. Нри шетњи по Новом Саду прво нам мора упасти у очи нова веднка кућа са лепом баштом на плацу код „тројства", која ће бити 30 година бирцуз, па ће се онда у варошку кућу претворити. Истина та кућа још није сазидана, а башта још није посађена, али постоји у ндеји и то на оном истом месту где је и наше народно позориште. Ово изгдеда да је против (физичког) закона о непробојности, да т. ј. две зграде на једном и истом месту стоје, алн шта и шта има што је против закона, па опет постоји. Зидање те куће код „тројства", доведоје репрезентанте наше до „растројства", ал док дође министарско неодобрење тога плана и закона, они ће се онда опет помирити и наново о тој ствари својим путем посаветоваги, и друго решење донети по латинској пословицн: 8ар1еп<дз е${ 1п те1ш§ ти(:аге сопбјНит. Ако се сазида гостпоница. као што је закључеио, која ће после 30 година аванзовати да буде варошка кућа, онда сам баш љубопитљив, кад ће се свет око те куће внше скупљати: да ли ће за првих 30 година више долазити у бирцуз ради које и о р ц иј е јела и пића, иди пак доцније у варошку кућу ради п о р ц и ј е — државне и варошке (а декоји амикус можда и ради порције батина, коју му капетанија буде одредила). Него лако је на ономе месту зидати кућу и садити башту, кад ту већ има довољно материјала за зидање: Плац је на сред пијаце, дакле увек пун блат а (и кад је суша), те се неће морати на малтер трошити; осим тога има онде увек набацаних цига-

љ а и к а м е њ а, те сумњамо да ли ће внше и требати у цело здање; тешко да ће се морати и подрум копати, јер јама и јаруга имаде онде доста, пак ће требати само мало дотерати; што се баште тиче и та неће задаги велике бриге, јер мириса има и онако доста, а и расбацаног п е р ш у н а и лишћа од к у п уса има сијасет, што га пиљарице наше онде остављају, те само треба мало у ред довести. Али збиља кад споменух пиљарице, онда се .порађа питање: куд ћемо и шта ћемо с њима? Од буне амо увек су оне на томе плацу, где ће се сада бирцуз-магистрат зидати, своје шаторе разапињали, те онде воће (и зјала) продавали. Многи се радују зидању куће те веле: „До сада нисмо могди онуда од пиљарица и њиховог оговарања да пролазимо, а сада то хвада богу престаје!" Но нека се не радују здраво, јер сад кад буде тамо бирцуз, сад ће још мање моћи онуда прол а з и т и, сад ће морати с в р н у т и (не мислим с в рнути с пута, него сврнути унутра). А за пиљарице се не треба много бринути, њих ћемо послати у Пепггу, да постану новинари, а першун могу продавати и друге женске, које су често на баловима першун продавале, па имнећебититако необично. Кад се у скупштини репрезентанције претресало, да ли да се допусти дотичном предузимачу, да зида ту кућу, није могао један репрезентант (који не уме да пегда, и у опште упеглане стварп не трпи) да оћути а да не примети: Добро, добро господо; ади ја мислим да би ову ствар ваљало на мњење дати катодичкој општини, јер се сећам, да кад смо ми хтедн на истоме месту да зидамо српско народно позориште. онда се она противила н протестирала, велећи да не може тако близу цркве трпети позориште; иа кад није мог.та да трпи близу своје цркве храм нросвете, како ће сада бирцуз кроз 30 година сносити ? ! П г хИ!" Модиди би господина Бенду, да нам на ово писмено одговори. јер оно што је усмено казао нисмо разумели. Аб. Абуказемов календар, Ју л и. 21. И онај плац, де је био пре буне владичин двор, издаје се једном подузимачу, да направи најнре бирцуз на 30 година. па онда с бурадма заједно да остави са амортизацијом нашим владикама. 22. Од нове године спремају се да се издају 300 нових белетристичних листова, тако, да за сваког претплатника досадањих листова има обашка по један дист. 23. Један брат носи и по сувом времену амрел да се закдони од креднтора. 24. Један пештански књиговезац се тужи, да не може „Стражу" да веже. 25. Пада киша. На ђубриштима ничу као обично печурке и неке извесне књиге. 26. Новосадске пиљарице ограђују се против тога, што се пише да женске у Новом Саду играју „Фрише фире": оне веде никад не играју, јер имају паметнија посла у својој кући и радњи. 27. Неко спрема преддог за сабор, да учитељи