Стармали

178

„ СТАРМАДИ" БРОЈ 23. ЗА 1879.

Као што рекох, пре месец дана путовао сам из Беча у Пешту. На лађи је бидо пуно путника. Ту је био и Шмиле чивутин. Он је имао пред собом као неки дурбин, који је окренуо к светлости па је у њега гледао, — а то је био калеидоскоп. Заиста су дивни ти нови калеидоскопи, — не може човек да се нагледи оних разних арабеска које са сваким окретом све нов и нов вид добијају. Неко замодп Шмила да му допусти да и он завири, тако су двојица тројица завирили у калеидоскон и сваки је ускликнуо: красно, прекрасно, дивно, — но, ово је што ванредно % Сад цело друштво окрену своју пажњу на Шмилов калеидоскоп. Свако би хтео да и он види ту красоту. Алп та лепа прилика загодица Шмилов спекулативни дух, и он рече; Господо моја, ова ствар мене кошта новаца. Ако хоћете и ви да се забављате, треба и вас мало да кошта. Јер знате то је в а ш а пословпца, да се ни Христов гроб не чува бадава. Зато ево ја ћу вам калеидоскоп уступити, али за сваки четврт сата нека плати Но па кодко ? викну уједно неколико гласова. Нека плати сексер. Добро, платићемо. Шмиле се мало промисли. Мало ће бити сексер. Два сексера, господо моја! Па два два, — дајте амо! Знате шта господо, А11ег §и!;еи 1Нп§е зт<1 (1ге1! Нека буде трп сексера за четврт сата, — па ево вам таки, забављајте се. Док је Шмиде тако лицитирао, скупила се око њега и нека госпоштина. која је донде у својим кабинама седела. То су били неки грофови и барони, а све млади и весели људи. Једап барон заиђе, па својим друговима сваком нешто на уво шапну, — сваки му је одговорио смешећи се и главом машући. Још је био калеидоскоп у Шмиловој руци, кад дође барон к њему и рече, ево ја дајем четир сексера за четврг сата. До Пеште имамо још три сата путовати, ево пет фор. унапред, а справа је до Пеште моја. Шмиле је био блажен, што је тако олако заслужио петицу, јер ни цела справа није га више стајала. Сад барон седе и узе калеидоскоп преда се. Завири у њега па кликну одушевљено: Сиперб, мањифик! Ово вреди не четир сексера, него дукат да се пдати за свако четврт сата. Па се онда окрену својим аристократским друговима и стаде им густирати како је то нешто дивно, — Видим, рече барон, да би вп сви хтели да завирите,— али ево и ја хоћу да кшефтујем. Ко пдати дукат за четврт сата неће се кајати. Ја јефтиније и не дам. То је мало скупо! приметаше неки од аристократске господе. Ево дукат, рече један гроф, — дај давидим! Баци дукат и стаде гледати узвикујући: А, а, а, тоје дивота! Није ми жао дуката. Чивутин је пребледио као крпа. Сад паде и други дукат, и трећи, и четврти и пети. Шмиле је све мицао брадом, брковима и обрва-

ма. Ти су дукати могли лепо доћи у његов џеп. Само да је имао памети. Друштво непрестано гледало Шмила, како седи као на жеравици. То је био прави театор. Сад онај гроф који је први гледао рече, да он хоће још једаред да гледи, зато ево даје два дуката, — други примети да он још није гледао, али кад је већ тако ево три дуката, само да он дође на ред. Сад почеше падатп дукати као киша; овај нуди шест, овај даје седам, онај пружа осам, — десет дуката. Дабогме, шга је то таквој богаштини дати 10 дуката за свој ћеф. Ал како је кукавном Шмиду. Више пута је устајао, да нешто рекне ал му се грло стегло. Публика се развеселила па се од свег срца смеје. Кад је већ било око сто дуката на стоду онда Шмиде прикупи сву снагу и приступи барону, —молећи га да га прими у компанију. Јер калеидоскоп је његов. Он неможе очима гледати своју грдну штету. Наравна ствар да га је барон одбио. А Шмиле се у дешперату своме чешкао по глави, а по кадкад се грунуо и у прси; таку шгету да он претрпи! Кад смо већ били близу Пеште. Барон врати Шмулу његов калеидоскоп захваливши му у име целога друштва, што им је прилике дао да мадо прекрате време; А својим друговима рече, да изволе сваки своје дукате узети натраг (Јер то је све договорно и било, да се грамжљиви Шмиле мадо наједи а друштво да време прекрати). Кажем вам, господине, што је то био „хец",никада га нећу заборавити. Нит ми је икад на лађи тако брзо време пролазидо као што ми прођоше та три сата под Пештом. Заиста, то би вредно било да се штампа! — Заврши мој старекаља. Па добро, помислим ја у себи, — ја ћу штампати, — а публика нека пресуди је-ди било вредно. Ст.

Басна са села И нпшта внше. Ишпанова милостивна Родила му сина, Ишпан сваког пријатеља Грли од милина. То видела млада гуска Па свом гуску рече : Ала нам је госа вес'о, Ето наше среће! Сваког грли, сваког љуби, Сушта је доброта, И нама ће коЈе лето Продужит' живота. Гусак вели : Иди лудо, Што ми се ту кривиш! Хвали бога ако сутра Бабиње преживиш.