Стармали

190

„ СТАРМАДИ" БРОЈ 24. ЗА 1879.

може да позна отарост по годишњим прстеновима; ади те прстенове не носи дрво као ми на рукама, или као дивљаци на носу, или као наше госпе у ушима, нето су ти прстенови унутри сакривени, те се дрво најпре мора да даде претестерити, ако хоће да зна код ко је старо. (Вашарски израђено по М и р и с у — само кад није по Смраду — од Аб.)

• Тако њему треба, Мој пријатељ Гавра живи и данас у варошици С. Ово што Ку вам приповедати цела је истина, ако мени не верујете, а ви се обратите на њега самог. Он ће се истина мало љутити, што му то спомињете, али ће се одмах за тим насмешити и све вам приповедати као што је бидо. Он је остао млад удовац и све је меркао прилику да се ожени. Али ја ништа о томе нисам знао. Он је мени чешће долазио, бавио се код мене у гостима по недељу дана, разговарали смо о свачему, само никад о љеговој женидби, него увек о другим стварима: како је АндрашиЈа дао оставку, како је мала лутрија велико зло, како ће се зидати карловачка митрополија, како виловачки насап ништа не ваља, како лепо изгледају она два стара раста на мошоринском брегу, и како се садашње готове ципеле часом подеру. Но о женидбеној намери мога пријатеља Гавре нисам ја ништа знао. Међутим дознам ја од једне госпоје, која је прави „корешпонденцбиро" варошки, да се мој Гавра жени, и то одавде из наше вароши, да он и не долази амо да види мене како сам леп, него он кад сам ја у послу иде без мога знања госпођици Љубици Билићевој и већ јој је исповедио своју намеру да је проси. Кад сам то дознао наумим таки да се осветим Гаври, што је тако неискрен спрам мене, као свога старога пријатеља. Једнога дана дође мени Гавра опет у госте. Био ми је нешто и сувише нациФран, те сам тим лакше веровао да је моја известитељка нраве имала. Но пре, него што би Гавра отишао својој љубазници и будукој заручници узмем га ја на страну и приповедим му ово: „Драги Гавро ! Ти си мој давнашњи пријатељ и брат; за то ћу да ти поверим неку моју намеру, која је још за који дан тајна, а после &е нећ бити јавна пред светом. Ја сам наумио да се оженим и већ сам нашао лепу прилику и ствар је већ свршена. Не би било лепо од мене као од твога искренога пријатеља, да од тебе то тајим, то би било небратски. а Д ко ти је заручница?" запита ме Гавра љу бопитљиво. „Љубица Иилићева, /" одговорим „ствар је већ свршена ; њени ми веле, да је имала до душе још једнога младожењу, али ја им се боље свидим а и девојци се боље допадам, те ће за мене поћи. За две недеље ће бити сватови*"

Гавра је побледео као крпа, кад је чуо, да његова Љубица, у коју је као маче заљубљен био, полази за мене. Није ни отишао к њојзи, него као опарен седе исти дан на лађу и оде куки. Тек што је стигао кући напише ЈБубици писмо пуно пребацивања, што је овамо њему љубав обећала, а овамо за другога полази, ге с тога и он враћа јој реч натраг, нека је слободна и сретно јој било. Сирота Љубица нашла се у чуду, кад је писмо добила и покаже га својим родитељима. Отац њезин одговори Гаври истина учтиво, али иаак мало срдито и најпосле му искаже, да он о удаји његове кћери за другога не зна ништа, само му је познато да осим њега (Гавре) нико у кућу не долази. Гавра чим је добио писмо долети одмах к мени у варош. Сад се тек ствар рашчисти пред његовим очима. Ја му испричам, да сам се шалио с тога, да се осветим њему што је спрам мене био тако неискрен. Гавра и Љубица су данас леп пар људи, а ја сам им био у сватови крцкало. Аб. Преки лек. Био човек и жена. Човек је био као и други човек, а жена је била — као што се то више пута дешава у свету — штоно веле: аспида василијска. Кукаван муж сав се већ усукао од њезина чуда и покора као да има суву болест Досети се он да томе злу помогне, те да жену укроти и начини мир у кући, како ће и он сирома мало оживети и оаоравити се. Знао је он да му жена често дозива циганку врачару да јој врача и пророкује, те потајно оде он тој врачари и рече јој: „Ево ти дукат, па да ми урадиш овако као што ћу ти казати. Кад те моја жена буде опет звала да јој врачаш, а ти јој реци: да ]ој је суђено, да онај исти дан умре, кад и муж јој, т. ј. ја". Циганка прими дукат и обеКа да Ке тако учинити. Сутра дан опет жеиа зове циганку. Ова разметне карте и рећи ће машући главом и онако циганским гласом: „Стоји ти у картама, да ћеш умрети онај исти дан, кад и твој човек умре!" Кад је то жена чула, а она ти од стика стаде чувати и неговати, стаде пазити њега као очи у глави, да се не наједи, да д^бро једе и пије, и од тога дана није било боље жене на свету, а ни сретнијега човека. Чуо ди приповедају: Аб.

У ш т и п ц и, §. Јхира Бабин се заклиње, да приликом овог избора посланика у шајкашком батаљбну, није добио никаквих новаца на нортешке цељи. = Даклем сад ћемо имати на сабору и једног велбапа. Белбап се српски каже наредник, па ваљда је и он као такови наредио бирачима, да га морају бирати.