Стармали

„стармали" број 24. за 1879.

191

□ Чујемо да се паланачки бирачи овако моле: ,,И остави нам солги нашја." А сабор &е ваљда бити „солготерпјељив" место „долготерпјељив" (јер је Долга пао). 1 Кад се сентомашки учитељи јавно одричу оне „олружнице" на коју их је неко без њихова знања потписао, онда и ,,Стармали" узима реч натраг и не зове оно више „окружницом" него окужницом". Л „Стармали" се дао у бригу, што толики народњаци продиру при изборима, те ће на сабору мало бити његових људи, који ће му „штоФа" давати. А Једног Израјилћана (сирјеч Чивутина) затворише ономад због ФалзиФиковања вексле. Полазећи у затвор рећи ће сам себи: „Пропаст твоја од тебе Израјиљу /" Аб.

Нека добро пазе! Притајала се жена, сви су мислили да је заиста умрла, а она беше само обамрла. Све се спреми за укоп. То је било у старо време, кад су сандуци били без заклопца. !Како су је носили на гробље ишло се крај неког пшпрага ]една грана огребе случајно жену по лицу, и она се на то пробуди и дође к себи, те је однесу натраг кући. После пуних десет година дана умре та жена одиста. Кад су опет пролазили поред оног шипрага, а муж ће на оне људе, што су носили, да иазе да не заине грана (бојао се е ће се опет жена пробудити). П а б и р ц и, ВЕШТА КУВАРПЦА. — Први дан после венчања пита мужић своју драгу женицу, да ли она зна кувати и готовити јела. „Како неби знала!" одговори млада женица Сутра дан дође муж кући а жена га опази, па да се покаже вредна повиче куварици (гласно како ће и муж чути): „Ержа, донеси ми овамо сапуна, да оперем салату!" ХПНЕСКО ПОЗОРИШТЕ. — У Пекингу је ново позориште тако високо да се с горње галерије не може да разликује, да ли је комад, што се даје, у прози или у стиховима. ФЕЊЕР. — Росподар Божа дође једноме лимару на наручи Фењер. „А кол'ко велики Фењер желите?" запита мајстор. „За осам персона" одговори господар Божа. МНОРО ЈЕ. — Један мршави кројач који је увек био при доброме ћефу, разболе се, а добра га воља нп у балести није оставила. Лекар нареди да му се метне слачица. Болесник се при свом болу насмеје и рече лекару: То је много „сенФа" (слачице) за ово мало меса!" „Стармади" излази 10., 20 и посдедњег дапа у оваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Зашто је зима ? Кад је зимус била једанпут цича зима, рећи ће један брат; „Мора бити да су они који су ишли на „нордпол" оставили врата отворена, кад је то тако сад хладно !" ПРЕТПЛАТНИ ПОЗИВ НА АЛ-КОРАН Што је еванђеље за хришћански свијет, то је Ал-Коран за мухамедански. Ал-Коранска начела нагло су се расирострла ио три дијела свијета и обухватила више од једне четвртине цијелога рода човјечанскога. Она се и данданашњи шире у средњој Африци. У Индији, у Китају и на Малајским островима. Ал-Коран је већ одавно нреведен готово на све евронске језике, изузев српски. Французи, Италијанци и Нијемци, ма да неимају својих санародника који исповиједају Мусломанство и ма да њихови животни штереси нијесу ти ; есно скопчанп с њим, ипак нађоше за вриједно превести Ал-Коран и иознати се његовим начелима и духом. А Срби, који су пет стотина година у непосредном додиру са Муслом „нством ; Срби, који неби требало да на АлКоран гледају као на туђу књигу, него на против као на своју, јер у Босни, Ерцеговини_ Старој Србији и Зети имају најмање једну трећину своје браће која исповедају ислам; Срби, најиослије, који кроз сву овоју браћу, морају остати у додиру са Мусломанством, неимају Ал-Коран преведен на свој језик! То је погрешка! Српска матица у Новоме Саду опазила је ту иразнину у срнској књижевносту и, прије неколико година, расписала је награду за превод Ал-Корана. Ја сам, назад нет година, превео Ал-Коран по трећем француском издању од К а з и м и р с к о г. 0 преводу пмам рећи само ово: Трудио сам се што сам боље могао и умио, да буде што вјернији извору из ког је потекао. А погрешке, које су се јамачно морале нодкрасти при превађању нека изволе исправити она госнода између мусломанских Срба који познају арапски језик. Ја бих желио да се Ал-Коран печата у овој години, но моју жељу нећу моћи остварити ако се не скупи претплатника барем толико, колико је потребно ;;а се цокрију трошкови за печатање. Тога ради обраћам се браћи мусломанске вјере, Српским. Хрватскнм и у опште свим југословенским, патриотима и уредништвима са молбом, да изволе потрудпти се око скупљања нретнлатника. Ад-Коран ће имати около тридесет иечатаних табака на великој осмини и стајаће у претнлати 4 динара за Србпју, 2 Форинта за Аустрију и Црну Гору, а 20 гроша за Босну, Херцеговину и Турску. Скупљачи, осим моје тоиле захвалности, имају за своју замуку десету књигу или десети део новца. Рок претплати траје до конца мјесеца Септембра, а књига ће изићп и разасла ти се претплатницима до конца ове године. Молим да се претплата шаље у плаћеном писму на Књижару Велимира Валожића у Београду која јамчи за послани јој новац. МИХАИЛО ЉУБИБРАТИб..

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Иовом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претплату иак и огласе, ваља слати на штамиарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. -"Шђ!