Стармали

196

0 п е л а д а, Еелведер, један <>д најлепших паркова у варошици К. . . беше јако ооветљен. Пријатно вече у Аугусту нримамило је велики број посетилаца, који су око мали столова иснод дрва седели и вечерали, а при том музику слушали, к"ја је у средини парка, у неком отвореном павиљону свирала. Не далеко од уласка иарка, де један диван водоскок сгајаше, који беше са многобројним лампама осветљен, седели су око једног астала више млади људи. Пред њима на асталу стајаху остатци богате вечере, и док су други гости смирено своју чашу пива испијали, дали су они једно буренце донети, и пунише једно за другим своје чаше. Цело понашање тих млади људи као и њихово одело: пространо везана марама око врата, шарена трака преко прсију и Фантастичка капа на глави, дадо је познати да су то ђаци, и то ђаци са свеучилишта у Г... Само један из тог друштва, није имо то одело: фини оламни шешир у место оне каие, покрио је његову густу косу, заклањајући једно лепо али бледо лице, а и његово остало одело било је више какова богата господина, неголи ђака. Он беше зацело најстарији у томе друтнтву, и изгледаше као да је он њихов вођа, јер кад је његов крупан глас зазвонио, ућутали би сви, и његови предлози редко су наишли на негодовање. „Дакле Линдне, ти нећеш с нама натраг у Г... запита један од млади људи свога другара у сламњем шеширу: До сто врага, то ми је заиста неправо! Али ја мислим да :Кеш се ти још оредомислити ! л „Хм, незнам" одговори Линден „шест семестера у једном гњезду као што је Г... мислим да се брзо насити. А напооледах шта тамо и да чиним. Све сами..." У том тренутку прођоше две женскиње поред млади људи. Једка беше старија госпа, а друга млада девојка, обе беху просто, аии укусно обучене! Оне су ишле лагано око водоскока, посматрајући како воду избацује, и седоше онда на једну клупу која у близини беше. То место беше баш преко од наших млади људи, а један од ових натакнувши стакло на око, примети „веома лепа плавуша, шта велиш Линдне.... јел нашла милости пред твојим очима ?* ЈЕинден баци поглед на младу женскињу, и рече онда мирно: „ништа особито, до само очи и уста заиста вреде један пољубац." „Па де немој твојим осећајима на пут стати" ругаше му се један млад човек. „Зашто не? л повиче Линден скочивши, али га његови другари задрже „Та мани се човече, ми нисмо сами, немој правити шкандала.." говораху они. Линден се отрже нагло од њих. „Ви треба да ме боље познајете" рече он презирући „шта вреди опклада, да ћу ја и без икакве ларме, тим лепим усницама пољубац украсти ?•' „Шест бутеља. шампањера" викаше једни. „Једну добру вечеру" предложи други. „Дакле једну добру Еечеру" пресуди Линден

„Нрима се" повикаше млади људи заједнички и ми ти остављамо времена, за време док смо овде У К... али какав ћеш нам доказ дати? „Моју реч." Истом заврши музика један брилантан валцер који је досад разговор тих млади људи надјачо, а истом се и обе женскиње подигоше, да парк оставе, било је већ 10 сати, II Линден устаде „Ви ћете неколико корака замном ићи," прошапута он својим друговима, и пође за женскињама. Једни доста уски басамаци водили су из тог високо лежећег парка, доле, те није могло ни пасти у очи, што је он за њима ишао. Старија госпа наслонила се доста јако на руку младе девојке, и жалила се шт < њен син није као што је обећао по њу дошао „за мене немарим" додаде она „јер ваша ми је рука доста поуздана госштђице Берта, али како ће те ви сами кући ићи." „0, зато се немојте ни најмање бринути" одговори звучним гласом младо девојче „ви знате да ја нисам бојазљива, а и није далеко." „Доста далеко" одговори госпа, „али ја се надам, да ће мо Вилхелма, при његовим школским задаћама код куће наћи, или га на путу срести ја вас онет неби хтела саму да пустим." Они уђоше у варош, а Линден је ишао сад у већем растајању. Женскиње узеше пут оном крају вароши, који не беше тако елегантан и жив, ћутећки прошли су они неколико улица, и зауставе се пред једном старом већ опзлом кућом. „Заиста нема свеће!" повиче стара гоопа погледавши на прозор: „ми смо се морали са Вилхелмом мимоићи, кад ме неби ноге болеле, ја бих вас сама одпратила"!— онда уђоше обе женскиње унутра, еветлост се укаже на једном прозору, и после неколико тренутака изађе младо девојче опет на улицу, и са брзим корацима удали се. г Ала Линден има среће* рече један од ђака. „Е1ишта лакше сада, него обкладу добити, али ми ћемо ту малу, мало да заплашимо. И они започну једну ђачку песму певати. Линден се нагло окрене њима. Али није имао времена да им знак негодовања да, јер се у исти мах и младо девојче осврнуло. и пређе на другу страну улице. Линднов план био је брзо готов. Он ће јој на пут стати, и његову пратњу понудити за цело да неће одговорити, него још брже ићи, али пре тога мало застати, и тај ће моменат он да употреби, да своју опкладу добије Само да није тако смирено и детињасто изгледала, један кокетан поглед, један крадљив поглед на њега, дало би му храброст. Али ту девојку увредити било му је веома тешко али опкладу је морао добити. Они дођоше у једну прилично мрачну улицу, брзо навуче Линден свој широки шешир дубоко у очи, и стаде пред младо девојче. „Госпођице смем ли вам моју пратњу понудити."