Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 28. ЗА 1879.

221

Ћира. За одступање гроФа Андрашија, кажу да се тиме начело ништа не мења, да је то само лична промена. Сиира. А ја велим да то није истина. Ћира. Како? Стсира. За сваку промену ишту се два лица, једно које одлази а друго које долази. Даклем и ова промена не може бити лична него дволична. Ћира. За сека Веру Сасулићеву веле да је наследила 600.000 талира. Сиира. Па то је она сад богата. Ћира. Та не да је богата, ве& кад је сравним са мном, онда ми изгледа као да сам ја нихилиста а не она.

Ћира. Министар Хајмерле зна сила божија језика, — он зна Француски, енглески, шпански, холандски, шведски, санкритски. Сиира. А зашто не зна словенски и Мађарски. Ћира. Зато што су то унутрашњи језици, а он је министар сиољашњи. Ћира. Ја сам таки мислио да ће хрватски језик у Босни постати домаћим. Сиира. Јесте истина. Сад се више не зове Хрватским него домаЉим. Ћира. Јадан наш језик. Ни онај Диганин није имао више кумова него он.

Зар није истина да је купус листина?! Мој брат Остоје — често иза предавања на великој школи, па боме брат Остоје — и на другу годину, а није испит положио. Те наступајуће године полагао је и Остоје велики труд за исиит чашу, па и те године брат Остоје — осто је, осто је ... М. П.

К о к и ц е. Саборски одбор руководило је то начело да ваља поћи епископату на сусрет. То је епископаг тако „иберашовало", да је стао као закован и не може од чуда ни с места да се макне. „А зашто ни ви, господо високопреосвештењејша, не пођете мало сабору на сусрет?" — запитаће неко. — „Избегавамо сукоб !*

У Петрограду су опет наишли на неку тајну штампарију, — у којој су (узгред речено,) саме женске радиле. — (заклела се земља рају да се сваке тајне знају — особито ако су у женским рукама).

Сад се види да је добро што Милетић не сме читати новине. Бар не зна да су и Хаџи Лоју управо на пет година осудили.

Сад нека ми се само који учитељ потужи на сабор. Ето добили су и оно, што нису ни снивали, — нове новците директоре.

(Н. Б.) Свашта на свету има своју добру и своју хрђаву страну. Али у неки новосадски листова свака је страна добра — за увијање сира.

Војно министарство наручило је за наше војнике 24.000 пари рукавица. Али ваљда не зато, да могу лакше вадити кестење из ватре за господина Бизмарка.

Нов закон у Аустрији допушта да зајмодавци могу интерес искати само на по године наиред. Можда би боље било да се неким лихварима не плаћа наиред, него састраг.

Удовица на гробу мужа, Ах бадава савијам се Око твога хладног кама. Мом се гласу не одзиваш, Што ћу, Којо, вако сама! Ја ти чујем глас из гроба: „Утеши се, жено бледа, „Ваљда терет није таки „Да се сносит' више не да!" Ал ја ти се исповедам. Драги Којо, као Богу: Терет ми је тако тежак, Сносити га баш не могу. Како ли ћу самохрана Оплакиват' судбу нашу, И несносног самовања Испијати горку чашу!