Стармали

222

оато, драги покојниче, Моли Бога да ми даде Каквог друга кој' ће са мном Поделити ове јаде. Никодим.

Српске песме. Што се најрадијс певају. VI. Ирош јесам, ирошки се владам („вексли" термин кад се и не надам). Ди би била жена к'о девојка (кад жена штрика на сабору, а девојка не сме). Ала сам се намерио (кад < ам купио акције „Бачке банкс !"). Благо нама ево нашег кума (па ће нам узајмити новаца) Да је мени лећи па умрети (кад будем 95 година стар). Још ћу данас овим шором проћи (рекао је др. 3)ура Милосављевић кад се селио из Карловаца). Аб.

Допуне к српским песмама Које се најрадије певају Мојим шором више блата нема . . . (пева се по неким београдским улицама, од како се двор вратио из Ниша). Волим носит тежак ранац него златан сат и ланац .... (пева један београдски скупштинар, спремајући се на овогодишњу скупштину). Што но ми се бунар вода мути.... (пева један брат, извадивши ведром цркнуту мачку из бунара. Што ћу, што ћу, што не спавам ноћу.... (пева моја стрина, палећи стенице на свећу). Очи моје весело гледајте (пева један карташ кад је уместо треће седмице „изгустирао" осмицу). Није благо ни сребро ни злато (пева један „млад чиновник", коме на крају месеца издају плату у аконтним квитама). Стан'те, браћо, да се послушамо (пева један крчмар, кад му пијани гости, неплативши рачун, пођоше кући). Донес'те ми суву дреновину (пева неки шегрт ложећи из јутра ватру сировим дрвима). Дујко.

У шајкаша чизме мале ... (а у шајкашког посланика велике па с мамузама). Луло моја, разбибриго моја.... (певало се у добра времена; ал данашње бриге не можеш разбити ни са глоговим копем). Тужна јадна да сам вода ладна.... (можда би ме испросио какав богат крчмар). Сећаш ли се оног сата..,.. (који си дао Чивутину у залог).

Да је мени лећи па умрети.... (доказ да народне песме не говоре увек баш истину). Од јуности мојеја мнози борјут мја страсти (доказ да су црквене песме много истинитије). Царуј, царе, ал немој ко лане.... (не подлежи никаквој сумњи да се та песма тиче Оултана). Сби ми кажу да се дике манем.... (иа што их, до сто врага, не послушаш једанпут!). Ти плавиш зоро златна.... (а ја кукавац седим). Шикајте се гости од куда сте дошли (песма, коју је Хаџи Лоја певао у Сарајеву, надајући се да ће се и њему тако певати кад буде гост у Леополдштату ; ал тамо је научио другу песму: „Ој надеждо варалицо !"). Брала би саеу, љубила би Васу (кад се ова песма пева онда се и самом Пелагићу насмеши брк). Девојчица ружу брала па је заспала (а њен драган читао „Недељни лист" па и он заспао). Ако са врела миља за момом хинеш млад.... (онда добро отвори очи, да не налетиш као лептир на свећу). У јутру рано чим зора заплави.... (почне моја жена да гунђа, па то вам тако траје до мркла мрака). Тешко земљи којом војска прође.... (А још теже земљи, којом војска не прође, — него у њој остане 1 . Сарајево, огњем сагорело !.... (ето тако ми, сами себи зло наслутимо!). Девојка се сунцу противила.... (па је ни глава није заболела, а Сима Воргин није скинуо пандуру капу, па био три дана затворен). Ди ми синоћ, ди ми синоћ на вечери бисмо.... (богме кад ви не знате не знам ни ја, сигурно сте били у Сомбору). Дико стара, тражи себи пара.... (могао би одпевати субвенциони фонд неком новосадском листу). Дико, пази раније долази.... (пева матичина скупштина Српском Летопису — а публика јој секундира). Дико смеђа, не гледај ме с леђа.... (пева сека Аустрија браца Бизмарку). Ст.

И зј а в а. Чим сам чуо за ту опасност, да је т. ј. К. Р. пронашао у сред сабора у једној мантији замотану „благу ватру", ја сам таки појурио к разним асигурационим друштвима и питао сам били се сабор могао осигурати од „благе ватре." На жалост свугде сам добио један исти одговор, да ће нас радо осигурати од обичне ватре, али против „ благе ватре " не могу асигурацију примити ни за које новце. (Како би било да се састави какво благо ватрогасно друштво!) Један родољуб.