Стармали

МАСИИК ЗМАЈ-ЈОВАН ЈОВАНОВИ6.

ГОДИНА ДРУГА

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈ1ВИМ.

ГЛАБНИ САРАДННК УНОВОМЕ САДУ ИЗЛАЗДК И ЦЕНУ АБУКАЗЕМ. 20. Октобра 187!). види на завршетку листа.

Уредништво овог листа добило је ових дана једно писмо, које и ако није намењено јавности, нема узрока ни да се крије од јавности. Ми га штампамо овде и то на месту, које му, по смеру његовом пристоји : Уредништву и издаватељству „Стармалог". Ономад је у Новом Саду сахрањен један скроман старац, један сиромашак занатлија, — ни чувен ни виђен изван свога уског круга, — старац, кога је можда горка туга у гроб стровалила, — човек, за кога су само најближи му знали, да је поштенај душа и Србин који је род свој љубио. Тај је сиромашак поклонио српству један алем-камен, алем-камен коме се ми дивимо, — али векови морају доћи да му праву вредност означе. — То нам је поклонио тај сирохмишак. Ох сиротињо, ала си богата! Ох богаштино, ала си сиромашна! Ако је српству суђено живота, к овом ће гробу долазити сретнији нараштаји, — да захвале „пепелу из кога се извио орао српски" — да захвале сиромашку, који је обогатио српство источником новог поноса и поуздања у најтеже дане његова искушења. К овом ће гробу долазити, — али хоће ли му гроба наћи? . . . А како би лепу светлост на данашњике бацио узорит гробни камен, на коме би дрхћућом руком урезали: СИМИ МИЈГЕТИћУ оцу СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА Благодарни Срби. А кад после две године ако бог да, дође син да се заплаче на гробу родитељевом, — оват би му ка-

мен био ^теха, која би му у место нас говорила Оволико учинисмо, — кад више не могосмо! Истина је, -- горка је истина да ми данас живимо у гнусном и загушном времену подлог подметања. Ако учинимо дужност пијетета, можда ће се са неке стране на нас обрецнути: То је демонстрација! — Ако не учинимо, са те исте стране емејаће нам се како смо кукавице, — неблагодарне. Демонстрације нису иикада биле наше врлине. — Подметања трпети, — томе су нас већ научпли — Али светиња благодарности није нам на продају ни по коју цену, даклем ни за благоволење, које нам се и не обећава, а камо ли да нам се даје. Тако ниско пали ваљда још нисмо! Посве је достојно што се на прилагања у ту цел не позива изреком; — такав споменик и треба да буде самоник. Али ипак би ваљало јавити ко такове прилоге прима од оних, који драговољно из своје побуде хоће да приложе. Не сумњам да ће те их и ви радо примати. Па имајте љубав прибележите и мене као приложника једног дуката. Пет-шест стотина Фр. моћи ће се скупити лако. А то ће довољно бити. 3-Ј. Јовановић. Ми веома радо усвајамо све што је у горњем писму речено. И сматраћемо за милу дужност примати и обзнанити прилоге који нам буду долазили на ту цел. Уредништво и издаватељство „Стармалог".

А х Њ о ј ј Ево нас опет измеђ четир зида! Ох, с каквом жељом хитах моме рају ! Целога пута с ума те не скида, А руке спремах топлом загрљају