Стармали

242

Шетња по Новом Саду. XXXVI. Како је ово каљаво време настали најлеаша је шетња за новосађане ао дворанама „Срнске читаонице." Та шетња стаје нас (ако ннсмо картаџије) месечно само 50 новчића, докле н. пр, летња шетња на променаду, агендију, у Футошку шуму, норезно звање и стрелиште много више кошта. Истина има и у „Читаоници" достаблата („Пестер Лојд", в 11ешти хирлап", „Кикерики" и т. д.), али то блато неморамо ми да газимо, него вно г а з и нас, али ипак ми остајемо чисти и неокаљани, а блато оотаје блато. „Српска читаоница подељена је у више дворана, од иојих се у једној чита, у другој карта и билијари, а у трећој једе ипије. Она се дакле савесно стара како за д у ш у, тако и за т е л о наше. При читању се кваре очи, при карти и билиј а р у морају се добро отворити очи, ајести ипити можемо и жмурећки, те из тога логично следује, да у соби за читање има обично најмање чланова, јер свакоме је вид очњи мио и драг, те га чува и штеди, а у соби, где се једе и пије има их највише, јер се ту очи не напрежу а и ум баш не мора велику снагу развијати. ТТТ .то се собе за картање и билијар тиче то је најлепша најважнија соба у целој кући и својим богатим осветљењем и лепим намештајем примамљује човека да у њој остане, да и не иде даље, н. нр. у собу за читање. Преко зиме имаћемо учитаоници још две врсте забава: јавна предавања иигранке, којећесе сваке суботе наизменце држати. У ову суботу рећ је држано прво јавно предавање „0 српским матерама" од А. Хаџића. Знам да ће многа и многа Српкиња са стране завидети Новосадским Српкињама, што ииадоше прилику да чују коју озбиљну и поучну, занимљиву и лепу реч о матерама српским, о тако важној, најважнијој теми на свету. Српкиње наше са стране чисто гледе умним очима својим све дворане читаоничке испуњене женским светом, које грамзе да се поуче разговором о теми, која се тиче њиховог најузвишенијега позива. Али ће се згрозити кад чују, да су то вече собе читаоничке истина доста пуне биле, али онога није било, ко је најнужнији онде био и за чију „љубав" је г А. Хаџић и изабрао тако лепу и важну тему. Матере српске, женски свет (са врло малим, поштовања вредним изузетком) светлио је својом отсутношћу. Накнадно смо дознали, да је то исто вече била гранд-игра „Фрише Фире" у кући једне врло поштоване госпе, на коју су наше српске картаре, хоћу рећи српске матере листом поврвеле и ми замерамо одбору читаоничком, што се на ову околност обзирао није, те заказао у невреме своје предавање. У идућу оуботу пак биће и г р ан к а „в ен чић" те се надамо, да ће наше женске поправити своју погрешку од прошле суботе, те многобројно доћи у „Читаоницу." Ако ово збиља тако буде, онда имамо одбору „Читаонице" наше да предложимо ово:

„Кад одбор буде хтео да се које вече држи предавање, нека у новинама огласи да ће бити „игранка" (па ће наше госне и госпођице све доћи), а кад узахте давати игранку, нека рекне да ће бити предавање (па ће мождакоја госпа икодкуће остати, око домаћих послова и своје дечице). Аб.

Домин Паја, и Газда Стаја, Стаја: Домине, дами даш мало на цедуљи атестата. Домин: какав атестат, и нашто ? Стаја: та ти ваљда знаш шта је Атестат па онако пиши. Домин: па добро а шта оћеш — јел на тебе рад Пасоша, оћеш ли отвоме владању, или ћеш о сермији — или нашто морам знати човече шта ћу да пишем. Стаја: Е маЈ ако није — кад ]а теби кажем онда је лако, па ја знаш нисам рад да ти то знаш. Домин: е па кад је тако, ја онда писати немогу, — иди збогом. Стаја: та немој се ти лудити домине, мени то треба нужно, немој да идем Солги — него напиши — а теби што се кипира ево у џепу, мени је већ двокат казао пет сексера, нек иде у штрангу. Домин: иди молим те — како ћу ја теби писати кад нећеш да кажеш шта — ја незнам напамет шта теби треба. Стаја: Е незнаш ђаволску матер, мој Гаврило нема 10 година па зна на памет оченаш и верују — а ти незнаш Атестат на памет — па какав си ти Домин — знаш ти ал нећеш — ја знаш нећу се манути, ма пропала кика на глави кроз шешир. Домин: даклетеби треба Атестат да си се добро владао увек, јел'? ти си њу тукао па те је тужила јели? кажи. Стаја: ја не кажем ништа — ти знаш ваљда шта треба, сад — она мене да зове В.ир Мошом, и које научијо. Домин: е виш сад знам шта ћеш, иди донеси штемпли од 50 крајцара. Стаја. Аја не припознајем — нећу на штемпли — Двокат је казао не припознај ништа, па квит, само пиши тако, мани се ти штемпла и ђавола него ти ево што ти се кипира па лаку ноћ, не ћеш ти мене испипати ма да си још толики. Домин: е па кад је тако — сад одма напоље више ни речи — ти ниси при себи. Стаја. Е па добро сад бар знам на чему сам Фала Домине и на томе, ал ћеш ме попамтити, и котеје довео, и са шњимекар. Л. К.

Смепша песма. Ал је ово смешна песма — А тако ми моје вере Боле ће вас јако трбу Не смејте се преко мере! 1861. Аб.