Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 31.

ЗА 1879.

245

У Ш Т И П Ц И, _ Наш пријатељ *, врло уважен адвокат у II., преселио се ових дана у кућу једнога кожара који у истој кући доле има и своју кожарску радњу. Ономад код ,,Тоше" на пиву, рећи ће ми * : Нисам ја добро радио, што сам се доселио у кућу, где има дућан са кожама, јер ће многи бачванин, кад пође мени, па опази у кући и у дућану оне силне одеране коже и кајише помислити: Нећуја ићи томе адвокату, колико је тај кожа већ о дерао!" §. Кад је недавно био владика Анђелић у Ст. Бечеју, да освети нову цркву, наздрави он на банкету мађарским језиком господину Тиси и друтој господи у Пешти, а циганска банда неразумевајући ваљда коме се наздравља удари на ту здравицу свирати — М и л е т и ћ е в у п е с м у ! Аб. П а б И р Ц И. 1. Беко заустави свога пријатеља на улици, и замоли га, да му узајми десет Форината. Овај се извини, да нема више код себе, до само пет Форината. „А то не чини ништа" одговори овај, дајте ми за сада тих пет, а они пет остаћете ми дужни. 2. Један слуга запита свога господина, који је сваки дан своју главу помадом мазао, зашто он то чини? Да моју косу задржим, јер ми сваки дан испада, одговори господин. Сутра дан беше суд од помаде празан, и на питање господиново шта ]е с помадом радио, одговори слуга, да је господинову бунду са помадом намазао, јер су и овој почеле длаке испадати. 2. Испит <1а саро: Један ђак свршивши велику школу пропадне на испиту, и врати се кући. При асталу запита га отац како је испит положио? „Врло добро" одговори драги синак „тако добро, да ћу морати што скорије, на опште захтевање, наново полагати". 4. Једна госпа држала се тако строго етикеције, да је, кад једне недеље није могла у цркву отићи, своју посетну карту послала. 5. Неко разјашњаваше једној госпођици говор цвећа и отпоче с бојама: „црвено је љубав; плаво верност; зелено нада; бело невиност; жуто љубомора; црно туга и т. д. — Сутра дан дође он опет и поче је испитивати; она спомену све боје, само заборави белу. „Та ви сте заборавили невиност" рече он. СаФир, који је при том испиту био, одговори: „Ко може све задржати ?" 6. Један дечко носећи једну свраку сретне једног господина, који га муцајући запита: „Хе! Де —

Де — Дечко, знали та свра — свра — сврака го говорити?" — „Боље него ви", одговори дечак „јер иначе би јој шију заврнуо!" 7. Један занатлија који је свога калфу пијаног при послу нашао, р .че му „0 несретниче, та ти си опет пијан!" — „Да несретник !" одговори иијаница плачућим гласом; „то сте добро казали. Ни један човек на целој великој земљи није тако несретан као ја. Јуче сам био пијан, данас ми се то исто догодило, а могу се ма о шта опкладити, да ће ми се то исто и сутра догодити. 8. Ко беше лукавији? Пруски и аустриски ОФИцир ручаху заједно у једној гостионици сами за столом, а измеђ осталих јела донесоше и једну чинију куваних рака, али она страна де беху највећи раци, беше аустријанцу окренуга. Прус се на то наљути, и поче да приповеда, како се у Пруској сад све преиначава и поправља, особито у војеним стварима и т. д. а при том је у живом говору, и као да не зна да то ради, чинију са рацима окретао; и кад на последку заврши „Да, да, пријатељу, све, све се код нас окреће!" беше она страна чиније де беху велики раци, сретно на његовој страни. Аустријанац се мирно насмеши и рече „А видите пријатељу, код нас је опет сасма другојачије, наш цар оставља све по старом!" и окрене чинију на старо место.

3 а х т е в. Кад се ко год чега лаћа Њему прво траже, Да о својој способности Доказе полаже. Ил би у храм учитељства Или доктората Исиити су строги свуда Јединцата врата. И ко хоће да се жени Прво доказ пружи, Да је кадар „парче хлеба" Себи да заслужи. С тога и ја глас подижем, И свечано тражим (А свој захтев одобрењем Ожењених снажим): Да с' ни једна лепотица Не сме звати „млада", Док год испит не положи Из кућевног рада. Вл. М. Јов.