Стармали

247

„Хм! сламни шешири, 5—6 ф >р. у џеиу свега десет, лепо ми се допадају." ,,Море не питам те то, већ да ли би ти носио сламњи шешир са широким ободом?" ,,Би, ал како? од куд? ,,Ево од куд, кад сам данас ишао из школе видех пред Марковићевим дућаном врло велике сламње шешире, само немој мислити да су из Панаме донешени и ако их је можда нека Пана плела", дода он смешећи се, као од чуда запитам за цену и добих одговор 20 крајцара." „Па шта мислиш даље?!" „Мислим даље то, да ми купимо такове шеширо". „А свет?" упита Петар да се једва могло чути, као да није рад да пробуди Станка из његова слатка заноса. „Шта је мени до света кад морамо лагати на важнијем месту, свету је најлакше лагати, тешко је са истином а лаж, њу свет прима одма за готов новац, чекај само како ћемо?" Ту се мало замисли па онда настави „Ето видиш на тим шеширима нема пантљике, купићемо је исто тако Фину као што су и шешири т. ј. за 3—4 нов. риФ, везаћемо је како умемо, па ћемо онда казати да се тако носи у Немачкој, Француској или ако хоћеш чак и у Америци, па сам уверен да ће се наћи такових који ће нам подражавати, за три дана би^е наши шешири у моди а четвртог ће се говорити да је то ношење „модерн" ми не ћемо имати ништа против тога, можда ће још ком сиротану бити тиме поможено да се наноси сламна шешира, но ако и ником не буде поможено, нами је за цело, пристајеш ли дакле да купимо?" „Пристајем". Намера би брзо извршена. Оду код Марковића и купе два сламна шешира а 20 нов. и да ли је можда судба хтела не беше друге пантљике до золене и црвене. зелену нису хтеди, с тога узму црвену риф 4 нов. и однесу кући. Код куће одмах удесе шешире везав им пантлике, па пошто је ова била доста дужа а маказа нису имали да сувишне крајеве одсеку, то на Петров предлог оставе исте да висе те је изгледало мало „републикански" као што је Станко шалећи се приметио. По свршеном послу седну да пишу кући шта су се поновили, писма су им била сасвим скоро једнака само што је Станко писао својима да је купио „Панама хут" за 6 Фор. 24 нов. а Потар опет „Панамски шешир" за 5 Фор. 24 нов. Предаду писма на пошту па онда дођу кући и стану пробати своје нове шешире. Ко је био као они? Станко све плива у радости кад се погледи у огледало и кад помисли шта их шешири коштају; па се онда сам себи диви од куд њему та идеја да дође у памет — за све то време Петар је нешто размишљао па ће сад почети :

„Ти си се добро брате досетио, до шешира смо лако дошли, да нам је како доћи и до нових аљина но ако ћеш ме послушати ја имам један предлог, који ако ти се допадне онда ћемо имати и нових аљина". „Говори само ја га унапред усвајам". „Видиш мени изгледа, да кад смо могли узети овакве шешире и да за њих кажемо да се тако носи по Немачкој, што да не би смо могли направити и аљине према њима па да кажемо да се и то тамо носи". „Заиста Петре не би било рђаво". „А оно хајдмо одмах код шнајдера док је још ово мало новаца, па да наручимо хаљине од проста сегелтуха за цело нас неће више од 8 — 9 ФОр. коштати, пристајеш ли на то?" „Апсолутном већином гласова предлог се усваја" говори 1 « је Станко озбиљно. П1то смислише то и учинише. Аљине су их коштале по 8 Фор., одмах обоица плате шнајдеру у напред, а они 3 Фор. 22 нов. оду и оставе код „лисице" на оставку. "Чекали су да им аљине буду готове и први дан Дуова обуку нове аљине и шешире, па хајд у шетњу. Сав свет је гледао за њима куд год су прошли, а они опет иду без бриге и смеју се „глупој светини". Но сад им се догоди нешто чему се нису надали, познати социалисте другови им, стадоше им се приближивати и питати их, од ког су „Уегеш-а" узели ту ношњу. Они се смеше и не одговарају, тек онако као и нехотице пусте реч, „у Немачкој". То је трајало неколико дана, тек што је дошла друга недеља, још нису аљине ни упрљали, а још се веће чудо догоди. Још рано у недељу, дође им једна важна посета — браца Макса Фамулус. „Оно господин Станко ја не бих био рад али знате моја је дужност да вас позовем и јавим да је г. директор казао да одмах без оклевања и ви и г. Перић дођете у школу и да тамо приседите док он не дође." Ово беше за обоицу гром. Уплаше се да није можда директор дознао за њиове „астрономске екскурзије" за рад којих су више ноћи („код лисице") преседили Језик им се саплео да ни један скоро не уме да говори, те ће једва Петар: „Па знаш ли брат(!) Максо од прилике чега ради нас то зове, а ми већ знамо да што кир Јањаћко има шљивовицу, да је ни сам владика бољу не пије". „Оно знате г. Иетре, моја ми дужност налаже да чувам званичну тајну, но ]а нисам од оних људи, ја сам кадар за љубав учинити све ' ту се намршти да би још звааичнији изгледао, па за тим настави „Оно управо кас'ти нисам могао баш најбоље разумети" и сад се поче још званичније чешати за уво. (Свршиће се.)

„Стармали" излази 10., 20 и иоследњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Претплату пак и огласе, ваља слати на штамиарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Јонј се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетна до данас.