Стармали

В1АСНИК ЗМАЈ-ЈОВАП ЈОИАПОШ.

ГОДИНА ДРУГА ј

4 ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.

ГЛАВНИ САРАДНИК

^ У НОВОМЕ САДУ

ИЗЛДЗАК И ЦЕНУ

АБУКАЗЕМ.

30. 11окембра 187!>.

ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

ПЕСМА НЕГДАШЊЕГ ШЕГРТА. (ПЕЕА СЕ НА СТАРЕ ГЛАС.)

Ложио сам пећи, испирао суде, А за мало хране мршаве и худе; За доручак псовке, а за ручак претњу, А по подне хајде с дететом у шетњу. Ал — тако се онда учили занати; Срећан ли је био ко главом не плати. Док је дете добро нису јади вељи, Ал тешко си мени кад се раскревељи. Што не могли чинит' са дететом својим, Шпартали су прутом по леђима — м о ј и м. Ал-тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. Ноћу су ми какав непосао дали, Мучио се њиме док су они спали. Кад ме суви жижак остави у мраку, Ка псето проспавах у хладном буџаку, Ал — тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. Прљав, јадан, мастан од главе до пете, Кад други у цркву а ја љуљам дете. Иштем ли се кући: „Зар те они тове!" „Скитнице не трпим, — у кућу ниткове!"

Ал тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. Једном жељи нисам одолети мог'о, Па одох у друштво, господ ми помог'о! Зато су ме били и за уши вукли, Само што ме нису у авану тукли. Ал — тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. У том вечитоме боју и инату Зар је могло бити збора о занату? Постао сам кал$а и сам не знам как'о. За пропалим дан'ма и сада би плак'о. Ал — тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. И код свога јада хвали ми се газда Да његова рука човеком ме сазда. Захвалан сам, јаој, на твом лепом дару, Још ми леђа бриде, мили господару! Ал — тако се онда учили занати, Срећан ли је био ко главом не плати. м. п. ш.