Стармали

258

„СТАРМА.Ш" БРОЈ 33. ЗА 1879.

Шетња по Новом Оаду, XXXVIII. Шећући се по нашој вароши прођем случајно поред капије једнога мога пријатеља и чујем из капије неку ларму од дечијих гласова. Отворим капију и уђем унутра. Било је ту једно десеторо деце, која се играла. „Шта се ви то децо играте запитам. На то ће ми Бранислав Станојевићодговорити: „Играмо се „сабора"! „Ајд' наставите да и ја видим" Мирни Стева Матић је седео у президијуму и он је био патри,јар, Милан Јојкић. је Брановачки, Бранислав је Ника Максимови ћ, Иван Чакра је Стева Павловић, мали Станоје Станојевић је изабрао себи улогу ироте Бр а н ковића, Милан Ј1акић је М и ш а П о л и т, Пера Миросављевић је С абовљевић, а ,,Петар Т." је ц. кр. комесар, и т. д. Бранислав је водио перо, премда би то управо ваљало Станоје да чини, Јер се за бележнике обично бирају најмлађи чланови, но пошто се узело у достојно нризреније, да Станоје још није пошао у школу, пошто још нема школском „Уредбом" од 1872. §. 2. прописаних 6 година, то се бележништво поверило Браниславу, који је стекао за ту струку већ довољно заслуге, пошто је већ осам пута читао апостол и облачио се у риниде, а друго и на књижевном се пољу одликовао јер је песму о Кржљавићу Љуби из чика Стевин )г „ Вадњака" први дан већ преписао и научио напамет. Перу су с тога наместили за комесара што је пре неки дан полазећи у школу заборавио код куће дивит и таблицу, баш као што је и комесар Станчић при поласку из Новог Сада заборавпо калпак и сабљу. Баш кад ће почети седница дође још један дечко, те хоће и он да се сигра сабора. Само је сад ваљало да му се надене име. Председник га запита; Колико је то двапут два ? Дечко му брзо одговори: Двапут два то је три. „Врло добро", примети иредседник, „ти ћеш даклем бити Иса Нирић". Бележник примећује, да нека господа чланови нису дошли на седницу: Кости (који је био др. ђока Ми р ос ављ евић) су се подерале ципеле, па је дао окраити, и тако је вршачки срез остао на овој седници незасту пљ ен; Мирко (др. Јован Суботић) је отишао с матером у Пешту, и тако је сада у Пешти место да је на сабору; Максим (који је овде узео име Ан ђелића) изостао је с тога што је отишао с оцем, који је бостанџија, да сече црвени „купус"; Јеремија — који преставља 1)уку Јзремијна — отишаоједасетоциља, теје даклем на клизавом пут у, (требало би му у школи дати батина); Сима, који је овде на дечијем сабору Јов. Живковић, није дошао на седницу, јер јеотишао у манастир да се части и т. д. Пошто се прочита записник пређашње седнице пређе се на дневни ред. Као први предмет изнесе иредседник питање : „Који алваџија даје највише алве за кра]цару ?" У овој дебати гов >рили су сви говорницина једанпут ислс жили су се у томе, да онај алваџија преко од школског здања терорише школску омладину приморавајући их да алву само код њвга

к упују, јер у близини нема другога, а уз то тако мало даје, да се и најскромнија муштерија с огорчењем са лица места на којем он алву > воју продаје, враћати мора. С тога се једногласно закључује, да се ради натоме,дасе по ђачку нублику спасоносна конкуренција уведе, те да се позову и оне алваџије, штм крај Фотине симиџијнице алву продају, да своја стоваришта на „хан", преко од школе, пренесу, како би се од сада за крајцару што више алве добити могло. Други је предмет био , Уредба о грађењу нових тоциљарака". После иодуже генералне и специјалне дебате закључа се, да се имају по свима тротоарима особито близу и спрам ку г ћа, где полицајски органи станују, свуда тоциљарке правити, јер полиција и онако не налаже кућегаздама — као што то по свима другим и уредним варошима бива — да тротоаре поспу пепелом или ситнижем од тестерених дрва, те публика и онако мора да иде средом сокака по највећем снегу, да неби поклизнула и благоносије своје расцопала. Као трећи предмет дошла је на ред школа. Пошто је већ било доцкан, а сви чланови овога сабора некако су нерасположени били о тој теми разговарати се. то со по примеру карловачког сабора одложи разговор о школина доцнија времена и бог зна хоће л' кадгод и доћи на ред. Ако будем још на коју седницу доспео — јавићу вам по стенографским белешкама, што их Бранислав уредно води. Аб.

Допуна песмама што се најрадије певају. Пар везира на диван позива. (да га научи, како ће боље гулити рају). Три би плава за једнога дала (како неби кад сам их изгустирала). Да знаш дико куда ваља проћи (онуд, куд си и до сад). Труба труби у бој зове (пева штуцер Аца при чаши пива). Ново жито еексер и по (а пореза нам се кр ји по новом калупу). Депо ти је рано уранити (рекла једна госпа, кад није могла од стеница да спава). А а а, драги брате комшија (муцао је један пијанац хватајући се за неког да не падне). Село еунце, стигло вече ,,(а моје муштерије не долазе," говори један бирташ). Каква си красна душице моја (ал су ти зуби од Фарбања поцрнели). Зора руди мајка ћерку буди (да види како солдати пролазе сокаком). Комшиница бога моли (да не чују комшије, кад се свађа с мужем). Гине, вене срце у меника (вели господин Ј. Б., што га нису изабрали за начелника општине). У Мостару. И. Р. Г.