Стармали

„ СТАРМА.ТИ " БРО

Ј 34. ЗА 1879,

267

Мудри савети. 1. Који нема кола, нека се вози на каруцама. 2. Ко нема зимског кацута, ни новаца да гакупи, тај нека оде у Ниц^ или Кајиро да ироведе зиму јер тамо је тонло. 3. Ко неће да држи „Стармааог" нека чита „Ханзјергла". 4. Ко неће у рештаурацију „Читаонице српске", нека иде код „Буџе и Геџе". 5. Ко жели у двобоју да иогине, нека постане мађарски магнат. 6. Ко неће Сириг, нека идо све даље и Даље. . . 7. Којем је чиновнику мала плата, нека постане владика. 8. Која госпа не воле деци својој крпити хаљине и чарапе, нека игра „Фрише Фире", 9. Ко жели да буде лепо и ведро време, нека пенесе амрел, кад пође од куће. 10. Кад Арађанима прети опасноот, да ће их вода потопити, нека беже у Сегедин. Аб.

Цигански послови. Дошо Цига код бирова и замоли да му даде да што једе. Биров нехтеде му дати веК га тераше да иде да ради. Ц и г а: Господару молим те дај ми да једем ил ћу умрети од глади. Б и р о в: Умри кад нећеш да радиш. Цига: Ал молим те господару. Б и р о в: Торњај се ил ћу те дати затворити. Ц и г а: Ал молим господару дај ми да једем ил ћу принуђен бити оно учинити што сам наумио. Биров се уплаши да неби Цига себи какво зло учинио, заповеди, да му се даде да једе. — Кад се Цига добро поднајео захвали се и пође. Биров љубопитљив запита: Ала бога ти Циго шта би ти учинио да ти нисам дао да једеш. Цига. Хм шта?! ишо би да радим, рече Цига и оде, ал брзим корацима. Грба.

Војнички посао. Од Манра Јокаја. Збило се то у С; Мишу поставише после две недеље за каплара, јер је знао писати. Добио је лепу књижицу, увезану у црвену кожу, коју таки стрпа у мундир и поче с поносом носити, по педесет реди је на дан из џепа вадио и у џеп турао, ма да још није ништа у њој забележено. А тако би волео да може што у њу записати; кад је тако леп плајваз у њој; пише ко беФел! Кад ал дође заповест да треба ићи брзо у А. примити педесет хиљада патрона и у С. донети, пра тило га шест момака и један врајт. Ко је сретнији сд Мише, што баш њему тако важну мисију поверише; није ни доцнио, пазио је на све лепо; примио патроне, визитиро кириџијама џепове, да нема у њима машине или какве друге паљиве ђаволије! путем је сваком ког је срео уга-

сио лулу, ма он био на пушкомет далеко, а у селу ди би ноћили, није било слободно кувати вечеру; јер је барут на коли, за то нек се свако узме на ум. Сретно доспе и до барутане код вароши, тамо преда заиоведнику што је донео; све без мане; сандуке скину с кола и однесу у магазин ! њему гурнуше у руку пола писану пола наштампану артију, у којој признадоше да је све у свом реду. Миша се с тиме врло задовољан крене из куће: барутана је имала велику сведену капију; ту стаде; извуче из џепа црвену званичну књижицу, откопча на њој седмера колена; извади из њо плајваз, и тури га међ зубе; еа тим поглади с њиме искривљену књижицу да управо стоји, окрене се зиду да је на њ наслони и забележи репорт. Но у који се пар зиду окрену, не беше више ту ни зида, ни капије, ни куће; а њега нешто зграби, диже га ко перо у ваздух, и то тако високо, да је видио под собом и С. и све цркве и Дунав и сваки чамац на њему; за тим га као вијор поче окретати, понда се небројено пута морао окренути по ваздуху, и то је све дотле трајало, док није пер копф у Дунав пао; срећом по њега на дну Дунава беше подубок глиб, те није разбио главу, него се до рамена заглибио у блато; одатле се једва ослободи и рукама и ногама до површине, и то с таком срећом да је дошао баш под пашажеров точак; ту е обе руке ухвати точак, овај га подиже некуда, онде нађе једну тесну рупу, кроз коју се провуче некуда, ту осети суво под ногама, устане, и нза леђа му беше нешто, нашто се наслони и страшно кине. Плајваз му и сада беше у зуби, како је хтео писати њиме, али црвени буђелар је већ. био у џепу. Ово је по свој прилици онда стрпао у џеп кад је по ваздуху летио, да га неби изгубио. Стајао је тако једно време као когод који би био бачен у небо, с неба пао у Дунав, из Дунава се успужао на лађин точак, а сад је ту. Путници с лађе, који су видели ужасну катастрофу како су барутана и „животна малаја с великими" у ваздух одлетили, с глупим љубопитством откољеше чудног избављеника, и запиткиваху га на сваки начин млого којешта, на што он није имао вољу одговарати. Напослетку капетан с лађе имаде толико докторска знања, изнесе Флашу неке мучени^е, успе му једну чашицу преко плајваза у уста, јер плајваз није могла никоја сила на свету искинути из мишини зуба; за тим га г. капетан из љубави према ближњему удари једно трипут у леђа: нашто г. каплар дође мало к себи: и осети свет по ракијском мирису; јако дуне; усправи се; и рече: „но то је баш добро било!" — Оћеш још једну? — Молим понизно. И смири још једну. — Саветовао бих ти још један ударац у леђа. — И то је добио: На то је сасвим себи дошао. —- Па како се осећате? заиита га г. капетан с учешћем *