Стармали

270

„стармали" број 34. за 1879.

II ре свега једна изјавица. У прошлом броју „Стармалог" био је један разговор под нашом сликом и под нашим именом. То је штампарска погрешка. 0 увађању музике у наше цркве може бити разних мнења. Ал ми се у тој ствари потпуно слажемо са др. Пејичићем, да лена музика нашу цркву не би обесветила. Само што сада није томе време. Јер нашој цркви данас канда је пре до плача него до свирке. Зшра и Спира.

Јхира. Ето ти, у немачким новинама стоји, како је неки човек у Херналсу (код Беча) одсекао своме пријатељу нос. А други опет, у сред Беча, одгриз'о нос својој жени. Спира. ГГа јаучу ли те цивилизаторске новине од стида и срама, што им се тако што догађа у Бечу и око Беча? Иира. Не јаучу. Они су већма јаукали негда за подекојим турским носићем, него сада за својим рођеним носевима.

Нира. Знаш-ли како се зове новоизабрани градоначелник пештански? С пир а. Не знам, Ђ. и р а. Зове се Рат. Спира. Из тога се види да су Мађари најјуначнији народ на свету. Кад цео свет жели м и р а, њима је до р а т а. Нира. Садја тек знам зашто се Анђелић тако интересирао за намастирски купус. Спира. Па зашто ? Ћ.ира. Ради наше аутономије, коју је рад да мете под купус. Нира. Ти кашљеш, Спиро. А зашто не узмеш Хофов малцекстракт ?

Спира. Нути, ако бога знаш! Од самих огласа његових већ ми је стомак покварен, — а шта би било још да га морам пити.

В. и р а. Волео бих знати С п и р а. А ко шта би ти то волео знати, брате Ћиро ? В. и р а. Волео бих знати да-ли и „ Таборски и Парш * својој публици увек обзнањују, кад год изиђе који број „Заставе". Спира. Све којешта од тебе.

11 и р а. Још бих нешто волео знати. С п и р а. Па реци, брате, можда ће испасти што паметно. !ћ.ира. Волео бих знати зашто покојни папа Пио Ноно није добио заступника, — та он је био много старији и много болеснији од нашег натријара Ивачковића. Спира. Е мој Ниро, аутономија и аутономија то су два врло разна појма. В ира. Захваљујем лепо!

Код сајџије, А — ћ. Ала човече, како сте ми оправили овај сат. Није иш'о ни два дана па је већ стао. Сајџија. Ето га на, дед ви идите два дана, па да не станете. „X. Л."

Досетке и наивности из дечијег света^ (прибелеисене сасвим верно, без игеаква додатка.) (Цродужење.) Исидор је био несташко. А отац му је био благе нарави па у место да га казни увек му је говорио ,,Ја ћу тебе у шкрип!" Сад како је пао овај снег, Исидору се проктело да се сањка! већ је имао и мале сонице готове, само још да му отац допусти ићи на улицу. Он се дакле стаде умиљарати оцу говореЈш: ,,Татице, да видиш само како снег ш крипти. Сад би ме могао отерати у шкрип; јер то си ми толико пута обећао".

Пре тридесет и неколико година еапиташе малог Миту шта ће он бити кад буде велики? ,,Ја ћу бити мајстор? 1, ,,А какав мајстор?" ,,П у р г е р -мајстор". (До сад још није одржао реч.) (Продужиће се.)