Стармали

, ст армал и " број 36. за 1879. 283

Телеграми „ Стармалом", Сијон дана грдних промена. — Браћа дочекала „његов" „вход" ГипГМапп ћосћ, на четворе каруце, под осам коња уз лупу звона п звеку прапораца одушевљено се „одсањкаше". Мраз јак, поледица, клизаво је браћо ! Вавилон. Сијон се претвара у Вавилон. „Патријоте ужасно одушевљене. Депутација носи „повереницу". „Црквени" луди, „црквене свести" пуни ,стричеви", — који од патријара не могоше добити диспензацију да узму своје „синовице" како би она незаконито риђена невинашчад бар накнадно постала ззконитима, — предводе дедутацију. Школе отвориле врата да дочекују „врховног надзорника", он им поручује : №гг Се<1и1(1! — Закупници овдашњег швимшула спремају се на „ћабу", надају се иокрићу деФицита. Скупља се друштво за организовање „КеИ8сћи1а". Содома и Гомора. Гражданство закључило да своју досљедност и родољубље сагоре. У ту сврху даваће се „њему" сјајна бакљада Запалиће се оне бакље што беху намењене дочеку патриј а р о в о м још у оно време кад се пречуло да он мушки и достојанствено брани своје право. Дунав и родољубљт поплаши се те се поче да крави. Све се попело на чајвише и најшире (карловачко-локално) становиште •, на све домове спустрла се копрена светог благослова; борци умукоше пред „медљенојазичним" гласом; само још пијани паори певуцну кад кад: „Јади, јади; не ваља шта ради". Полицај карловачки налази и онде повреду јавног мира где је још нитко не нађе. Позоришни комад „Бадње вече" престављан је већ толико пута кад ал г. Милошевић откри у њему један против законити израз. Публика стаде погаћати шта би то било ал бадава нитко није могао погодити и тако г. полицај с поносом на своје достојанство и своју велику оштроумност рече да је тај израз што у себи скрива антидржавну тенденцију: „Њушкало". На основу тога прочуло се да ће од нове године изаћи министарска наредба да сви издаваоци речника морају своја дела карловачком полицају на цензуру подн' сити. Он се већ дао на посао те тражи по свима књигама све такове изразе које ће доцније ироскрибовати. Народ несме више ковати речи и кад се појави потреба за коју нову реч мора се искати дозвола од г. полицаја пре него што ће иста да добије право грађанства. Ово су превентивне мере да се стане на пут слободном говору. Као што се види српска Филологија може још велике користи од овог господина имати; јер ће он сигурно забранити и оне граматички скаредне речи као што су: „браколомство," које се неслажу колико са граматичком толико ни са јавним моралом, редом и правом.

Неки карловачки богослови и гимназисте, у друштву са неколико глумаца, вирштлера и кучебера,

подносе истом полицају повереницу (то је сад на дневном реду) у којој му изричу најтоплију захвалност на његовом, по државу тако значајном, открићу; они га храбре да се неда ничим помести у својој мирној студији и уверавају га да ће они пазити на ноћну тишину и јавну сигурност.

„Црквена свест" скаче. Нови администратор даје рукопипателне доказе да „свети владика" н^је „отац*. Воже мој да ли је и за Бога увреда кад се милијонима безазлоних срца сваки дан обраћају к њему са оном простом ал ипак дивном речи; „Отче наш" ! Ако јесте онда би сваки дан морао бити пљусак од ћушака.

Оомборска рештаурација. Пред рештаурацију био је код овдашњег једног „родољуба" Дежене. По њему се већ видело, да ће српски мајоритет бити о -громан!

Ја сам стари лисац. Кажем ти: лажи и мажи. Ја бар тако радим, па могу рећи: „ОеМ ап".

Право велиш! У комад цица уложим ја само 8 Фор. па за два месеца ево мени десетице. С народом тргујем ја ево већ неколико година, па никад ништа. Бофл остаје 6 офл. — И сад, да га нисам напустио, оде Физикат. Свима би квар.

Цела рештаурација спроведена је В у к о в с к и м правописом. Реп од Јоте вио се као Гуја.

Груја има громо -ран глас, и одмах га увати. Бадава што ти је музикалан човек.

Срби кјки вичу: Зањи! Зањи! Зањи! — Та добро људи, видим ја, да је то све за њи, да ви и невичете, ал кад ће доћи што з а н а с ?

Једни су се држали свога максима, други су максиму ђокнули, а Срби су страдали.

При рештаурацији случајно жупан кине : ц и! х а! Чим се то чуло, повичу сви из грла: Ц и х а ч, Ц и х а ч! — и тако Цихача изаберу за великог фишкала .