Стармали

,.стАРМАли" број 36. за 1879,

284

Лојална жеља, Ала је то гадно доба, Не смеш да му гдеднеш лиде! ТТТто год чујеш све је страшно, Куд погледиш, — све убкце. Пушке, ножи, динамити, Атентати на све стране ! Зар се данас тако штују Главе миропомазане ?! Доле руке, бац'те ноже, Ако име божје знате! Ох, до неба викзо би Како мрзим атентате! Хвала богу данас прође Та година, — слика змије! Нови годе, ново лето, Ти нам буди поштеније! Нек престану атентати, Што владаре у гроб воде, Ал и они, — ал и они, Наперени на народе! Стармалов Лабуд.

Напредак у народном оружању, Фелдмаршал Герман прави план о новој п о п ол и в н и ц и.

Исти премишља како би се могао од старих камилавака правити нови ахцепФиндери Јоца Живковић проналази револверске листове. Очекива се од саборског одбора, кад ће јавити да је забо копље у ледину. Многи православни Срби наручују оклоп стрпења. Неки домишљан премишља како би се од п. 0. могла правити добра с у к и ј а.

Стреле које нам се шиљу из Чудапеште, остављају се у арсенал вечнога воспоминанија. Отац Герман жели да установи хуланску регименту. Народне м а ч к е врбују се у ш и ц а р е. Брудер Јаша суче рукаве да напише неколико бомбастични чланака.

„Духовни бич* чисти се од прашине.

Отац Герман вели: Ја сам на мети! (Даклем признаје да је н а м е т н и к).

Неке госпоје остављају кућевне послове и распитују за к а р т а ч е. У подруму манастира Н. пуни се батерија. Од српске аутономије праве се нишани. „Постиљон" добио нове корице, а „Стармалом" скрхао се стари мач. —р —

Пре-суда. Кад је синоћ говор био 0 том нашем наметнику, Слушао сам вел'ку странку, Слушао сам маду клику. Једни рекли: „Доле ш аиме!" Други рекли: „Го ре ш њиме!" Мене звали да пресудим. А ја рекох: „Драге воље. „Народне су речи добре, „Кликине су ипак боље." Смејуе Плакандус.

Моја невоља, Сад бих истом вол'о певат'; Имам воље, имам теме. Гле, и ја сам она тица Што пропева у невреме! У кућици Стармаловој Хтедох свити гњездо своје; Под стреју сам завирио, Ал ту пише: престало је. Хтедох и ја да покушам Можел' шала збиљу скрити, • Може л' мека шалопевка Браћу своју челичити. Хтедох и ја да узлетим У висину ведрих вила, Ал сад знадем одгонетку, Зашт' тпцама клону крила. Све се мислим шта ћу сада У том јаду големоме, — Па кад ми се певат не да, Ја ћу ћутат' роду своме. Полетарац.

Слободан превод. Багшз А1ехап<1го ИИат $иат сопЛШопет с1е1егг. Дар ије је имао код Александра кондицију, учио му ћер.