Стармали

„СТАРМАДИ" БРОЈ 36. ЗА 1879.

285

Иира. 0 човече, мени се све нешто врзе по глави. Спира. А шта то ? да чујем. II и р а. Мени се све чини да би боље било да наша аутономија није ујамчена. С п и р а. А зашто ? Иира. Јер ето видиш бог зна кад ћемо је моћи сад изјамчити. Заира. Читаш- ли ти, бога ти „Турски Народ"? Спира. Прекрсти се, човече, какво је то питање I Ђ. и р а. Бре крстио се или не крстио, ал ја сам јуче нагазио на број 85. Било је на таком месту где ме нико није могао видети, еле ја се усудим да завирим у њега. Спира. Но, па шта си нашао ? Ђ. и р а. Нашао сам да је тај лист врло искрен. Један чланак његов завршује се овако: ,На т о све можемо рећи: Ессе ђоуез! Ур". В.ира. Спиро, брате, — мени је тако нешто тешко. С п и р а. И мени. Ђ.ира. Ја бих чисто плакао. Спира. Не шали се, — та то је срамота. ћ и р а. Па шта да радимо ? С п и р а. Хајде да певамо. 1 (Ухватили су се под руке па вам Ђ-ира. ^ по ју ^Многа Љета". Та зар их не С I и а I ч УЈ ете ^ — А мени то сасвим јасно и " Р I У У В У зуји)-

Б. и р а. Знаш ли ти да наша публика ради да нас двојицу баци од нове године у пензију. С п и р а. Та лако је за нашу пензију, али од чега ће живити н а ш администратор ? Ћира. Кад Патријаров администратор живи од Форшуса, зашто наш не би живио од вересије!

В.ира Дакле у Сомбору се множе родољуби. Спира. Богме ја судећи по њиховој рештаурацији небих баш рекао. ћира. Цела је истина, добивају Сомборци једног родољуба више! Спира. Богме би им и нужно~било. А ко је то молим те ? Ћ.ира. Лист „Родољуб", што ће од нове године да излази у Сомбору. Аб.

Јеси л' чуо Србине! Јеси-л чуо, Србине, Како ти се прети: „На твој олтар дижу се Хале и авети!" Не бојим се, Мефистофе, Тих страшила луди; То јест, — то јест, — ако смо Још иоле људи. Јеси-л чуо, Србине, Како ти се каже, Твог мрзана Тисица, Тисимус помаже. Не бојим се, Мефистофе, Тих страшила луди; То јест, — то јест, — ако смо Још иоле људи. Јеси-л чуо, Србине, Како ти се слади, „Буди Мађар-емберчић, Па шта хоћеш ради!" Не бојим, Мефистофе, Тих удида луди; То јест, — то јест, ако смо Још иоле људи. Јес' видео, Србине, Твојој муци плате; Братска уста хрватска Зинула су на те! Не бојим се, Мефистофе, Залуд су им труди; То јест, — то јест — ако смо Још иоле људи. Јес' видео, Србине, Ко ти је сад први! — Та ти имаш душмане И од своје крви. Све ће муке преболет' Сложне мушке груди, 'Го јесг, — то јест, — ако смо Још иоле људи. Муцијуе.

К 0 К И ц е. Таман ми седосмо да кокамо кокице, ал нам ево на ђавола, пуче тигањ. А зашто то, — а крошто то? Тигањ ја, тигањ ти, — ти га можеш погодити. Кошамадинер,